Prosvetni glasnik

132

Према овоме долази :

НА ЈЕДНУ

НА ЈЕДНОГ

У СРЕДЊУ

ШКОЛУ

■БАКА СТА —

РУКУ НА

РУКУ ПЛАЋА

СТАНОВ-

НОВНИКА

ЈЕДНУ

СВАКИ СТА-

НПНА

ШКОЛУ ЂАКА,

НОВНИК ТРОШКА ЗА школе,

У Немачкој

712

7,12

100

3,20 д.

, Француској

517

7,81

1,60 „

„ Шианији

578

10,28

1,50 „

„ Енглеској

582

11,25

2,00 „

„ Аустро-Угарекој

1275

12,25

104

1,80 „

„ Италији

585

14,50

0,90 „

* Руспји

2300

0,30 „

Што се тиче наше земље, у Србији долазина 1,)Ј60.000 становника свега 29.720 ђака, а све^а школа имамо 615. Према томе долази на једну школу 2700 становника (дакле више но п у РусиЈи), а на једног ђака 56 становника (дакле боље но у Русији). Иа једну школу долази по 48 ђака (дакле више но и у Русији и у Италији). Што се трошка тиче, у нас долази ио 56 дин. пара на сваку душу, (дакле најмаше од свију земаља, а више само но што се у Русији плаћа). VII ОСНОВНЕ ШКОИЕ У ЕНГтЛЕСКОЈ. Једном приликом, кад је у доњем парламенту енглеском вођен разговор о основним школама, изнети су неки подаци о стању основних школа у Енглеској. По тим подацима било је у почетку ове године 3,950.000 спремљених и забележених места за децу у школу , но деце, која су имала да иду у школу, није било више од 3,400.000 , дакле 550.000 остало је празних места у школи. У Енглеској, чим се деца попишу у почетку школске године, одмах се одреди у школским собама онолико места, колико треба, а зграде су тако простране, да има свакад места много више него што би требало баш и онда, кад би свако дете дошло у школу. Нигде у свету нема тако пространих, удобних и величанствених школских зграда, као у Енглеској. И што је још најчудноватије овде, то је то, да скоро све те дивне палате школске не стају државу ни паре. Све је то подигао народ, подигле општине, подигле цркве, подигле поједине дружине ит.д. За последњих 8 година удвојио се број деце која иду у основну школу. Услед тога порасли су знатио и трошкови за основну наставу. Тако 1870. године било је довољно 37,500.000 динара , а прошле године морало се издати преко 100,000.000 , дакле скоро три пут онолико колико пре 8—9 година.

VIII БРОЈ ШТУДЕНДТА на НЕМАЧКИМ УНИВЕРСИТЕТИМА Овог зимњег семестра учило се на 20 университета у Немачкој свега 20.172 младића. На прво место долази Берлин (с 3608), па онда Липнска (с 3227), па онда Минхен (са 1608), за тим Бреслава (с 1309), и Хала (с 1098 ђака). Испод једне хиљаде до 500 ђака имали су: Хајделберг, Кенигсберг, Гетинген, Тибинген, Бон, Вирцбург, Штрасбург, Марбург и ГрајФсвалд. Остали университети имали су 300—500 ђака. По Факултетима овако се онај број од 20,172 штудента дели: на теолошки Факултет долази 2655, на правнички 5132, на медицински 3761 и на философски Н624 штудента. IX КАКО ЈЕДНО ДЕТЕ ОД 10 ГОДИНА РАЧУНА НА ГГАМЕТ Овпх дана било је у Паризу једно Талијанче, које уме да израчунава на памет врло дуге и врло заплетене задатке. У седници једног ученог (антрополошког друштва) показивао се овај мали особењак и достигао сјајан успех. То је дете од 10 до 11 година весела изгледа, разумних очију, а на глави, коју су научњаци испитали и мсрили, не примећава се ничега особитога; но доста му је велика, а чело је испупчено. Задавато му је више задатака, да их разреши, и међу осталим овакав један: да помножи 3,000.249 са 240.073. Дете је радило (разуме се само на иамет -) два минута, и тада казало, колико то чини и то са свнм тачно без и једне погрешке. Докле је деге рачунало, људи су се разговарали близу њега и то њему ништа не сметаше у рачунању. Кад су га питали, како он рачуна, он је показао, и тај његов начин сасвим је прост, основан на пскуству. Прво отпочиње радити с великим цифрама, па к томе што изиђе додаје оно што је остало и што изиђе, пошто се унутрашње цифре иомноже; и тако, чисто нагађајући, дође до тачног резултата. Но што је још чудноватије, ово дете не зна ни да чита ни да пише, п тек од скора научило је, како се цифре пишу. Шта више оно вели, да сада, од како се упознало с циФрама, не рачуна тако лако као пре. X НОВА ЈАВНА ВИБтЛИОТЕКА У МИЕЦИМА Војвода Кверини установио је у Млецима нову библиотеку у којој је пристуи слободан сваком Талијаниу и странцу. Стала га је ова библиотека 2,500.000 динара а још додаје сваке године по 60.000 динара за набавку нових дела.

издање и штампа државне штампарије у веограду

уређују: С тев . Д. П оповић. и др. Н ик. Ј. П етровик.