Prosvetni glasnik

212

„На основу велпкпх проивлазака на пољу електрпдптета за последњнх дванаест годпна , електрична ст РУЈ а ушла је у иову мену; за неколнко месецн електрнчпа железнпца пролазпће кроз варош Берлпн п проноспће путнпке с једног краја на другн, као што данас то чппе омбнпуси н трамваји." ,Да би то постигли, ваља железничке шине поднћи на стубове од 4т виспнс по улицама тако да су шпне осамљсне (пзолпране, дрвеним облпцама) п за један метар размакнуте." „Крајсви шнна доведу се у свезу иомоћу спроводнпх жнца са махпнама, које у каквој централној зградн пропзводе електрпчну струју. Ако сад на шпне наместцмо кола (вагон) за 10 места за иутнпке тако да на колима буде н једна лала електрична махина (као што су п оне у централној згради), чнји ће спроводнпци с обе с^ране стајати у свези са точковима; оида ће елевтрнчна струја нз зграде, спроведена металним жпцама, ставнти у кретање ону електрпчну махпну у колима; то кретање иренеће се помоћу једног ваљка и кајиша на точкове, те ће тако електрпчна струја из централне зграде кретати вагон. На тај начин конструјисана је електрична железница где електрични пзвор остаје на једном местЈ, јер је махпна у вагону увек у свези са централнин електр. пзвором средством точкова н шина које су неирестано у додиру." „Ово бн се дало сравнитп са каквом иарном локомотпвом, чнји би казан стајао на једном месту а ваљак бн добио пару нз казана помоћу дугачких цеви, које би се продужавале или скраћивале према положају кола." „«Још се може удесити да електрпцитет из централне зграде креће више кола на један пут," 0 употребн оваке железнице за велике варошп, вели пстн лнст даље : „Зна се, као што нраво вели Сименс, ирви нокретач овог пројекта, како ,је саобраћај по улпцама велпких вароши, врло често спречен множнном публике, више пута је иемогуће прсћи с једне стране улице на другу. Кад је сад тако, шта ће бити носле десет, двадесет или педесет годана? Статпстика по растењу саобраћаја велн нам, да ове улице кроз врло кратко време , неће бпти довољне за саобраћај." „Лека за то, вели даље видимо у новој мрежи брзе комуннкацнје за људе п трговпну. Но да та нова мрежа не би сметала саобраћају по улпцама и обратно, да н>ој ие би сметао саобраћај, мора та нова мрежа бнти ваздушна (т. ј. пзднгнута над земљом) илн подземна, тек никако на самој земљи. Нодземна циркулацнја из више узрока не би се дала извршвти, те с тога остаје онај други начин т. ј. да" се неелектрпчна железница нздигне по улнцама над земљом, као што сс то и ради у Берлину. Локомотива са воденом паром, већ се не би

могла на то употрбитп , јер бп згуснута пара у г.пду водених капљпца непрестано падала за врат оннма, који бп нспод локомотиве пролазили. Овде тога нема. Електрпчна локомотнва представља нам (автомобилна) самоокретна кола, без водене паре, без оџака п дима, без угљена; од њих неће падатп иа калдрму ни вода, нн пепео ни угљен, а у суседне куће и у собе неће улазитн нп дпм ни нара. Још ако се таква кола издигну на већу внсину пмаће путницп п леп поглед на варош." Тјо. ЈА. рт. IV ШТА ЈЕ ПОТРОШИтЛА НЕМАЧКА ЦАРЕВИНА ПРОШИЕ ГОДИНЕ НА ЗИДАЊЕ НОВИХ 8ГРАДА ШКОИСКИХ И ЦРКВЕНИХ 1. На дозиђнвање Саборне Цркве у Келну 192.000 дпнара. 2. Друга отплата за отпочету клинику уннверситетску у Берлину 640.000 динара. (Цело здање стаће према —предрачуну 2,342.400 динара, и биће диван украс варошкп. Зида се у једној улици (21еде1б (;га8зе) норед Шпреје). 3. За новп хербарнјум н за ботанички музеј има да се изда још 281.600 дпнара, и то је последња отплата, јер Је прошлпх година исплаћено све друго. 4. Да се подигне нова Клпннка за породнљскн посао и за гинекологију одређено је 1,530.000 динара; но требаће још 384.000 динара. 5. За нове зграде уз университет берлински одређено је прошле године 2,971.040 динара. 6. За унпверситет у Хали издато је свега 1,877.280 динара (и то за ова здања - анатомијско, натолошко, пољопривредно и библиотеку); 7. За унпверситет у Килу 152.320 динара (да се иродужи зидање зоолошког музеја н анатомије). 8. За университет у Гетингену 344.820 дпнара (да се пошири бпблпотека, патолошкп завод и др). 9. За университете у Кенигсбергу п Бреслави 390.400 динара. ' 10 За остале више заводе (као гимназије п т. д.) одређено је за поднзање нових зграда: 1,594.880 динара. 11. За зидање учитељских школа одређено је 2,816.000 динара. (Међу осталим новим зградама подиже се у Ерфурту и Хановеру по једна). 12. Нова зграда занатлијске школе и за вештине у Берлину стаће 588.800 дннара. 13. Друга отплата за гататуу Хумболтову 32.000 динара. 14. За сликарску академију у Ханави (Напаи) 339.240 динара. 15. За академију вештина у Диселдорфу 1,728.000 динара. 16. За техничке школе свега: 4,061.440 дпнара. Свега је прошле године издато на нове зграде школске у Немачкој 14,396.280 дпнара а оно друго или је раније издато или се има издати у овој години.

издање и штампа државне штампарије у београду

уређују С тев. Д. П оповић и др. Ник. Ј. П етровић.