Prosvetni glasnik

316

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

и у штампу, а Гавра Ђорђевић дужан је у том случају да води коректуру ири штампању. М. Ммовук каже, да се Г. Ђорђевићу може дати 1500 динара, ако уме на камену да ради. По том је приступљено гласању, и Савет једногдаспо прима предлог другог сгалног одбора, да се карта Књежевине Србије од Гавре Ђорђевића откупи и да се овоме даде за њу 1000 динара, пошто је према горњим примедбама поправи. После тога потпредседник закључи састанак. ПЕТНАЕСТИ ОАОТАНАК 14. августа 1880. год. у Београду Били су: Председник др. Ј. Панчвћ ; потпредсе.шик г. Ј. Пецгћ ; редовни чланови : гг. Ј. Бошковић, архимандрит Нестор, Јован Ђорђевић, др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић ; ванредни чланови : г.г. Св. Милосављевић и М. Зечевић. I. Иошто је председник отворио састанак, прочитан је записник од XIII састанка и исти је без примедбе одобрен. II. За тим је прочитан записник од XIV састанка, који је такође одобрен. III. После тога саопштио је председник акт г. министра просвете и црквених послова од 11 ов. м. ПБр. 3704., којим упућује Савету молбе и сведочанства 22 кандидата за наставничка места у средњим школама, да Савет даде своје мишљење о том, да ли ти кандидати имају потребну квалиФикацију за она места у државној служби, за која се траже. На предлог Ј. Пецића упућује се ова ствар нарочитом одбору, у који су изабрани: Председник др. Ј. Панчић, Ј. Бошковић и Св. Милосављовић, с тим, да тај посао што пре сврши, како би се на идућем састанку могло решитн о том. IV. Бредседник ставља на дневни ред специјалну дебату о одборском предлогу о иреображају средњих школа. Ј. Бошковић чита I одељак предлога. Ј. Пецић примећује да се не слаже с предлогом одборским, да учење у сеоским школама траје од 9 до 11 године, него је за то, дадеца посећују школу од своје 8 до 11 године, дакле свега 4године. Исто тако

је противан томе, да се ученици уче само 7 зимских месеци, него је за то, да се на захтев дотичне општине ђаци ослободе од посећавања тнколе у оно време, кад је највећи јек пољским радовима, даме у пролеће и у јесен. За једно и за друго наводи он разлоге. Др. Вадента слаже сз с нредлогом одборским, да учење почиње у деветој години, и то с хигијенског гледишта ; но не сдаже се у том, да се пољска привреда учи само Једну годнну, него предлаже, да се учи две године. Он мисди да се угледна газдинства могу подићи код свију манастира и код државних добара. Ј. Бошковић брана предлог одборски. Еаже, да је са свим малој деци на седима тешко додазити у школу, особито зими ; даље, да се обавезно учење може лакше извести, ако се заведе посећавање школе по предлогу одборском и ако се дозволи различан начин у томе према разним приликама; ваЕОДи за то као пример Америку и Цис-Л.итаву. Пристаје уз предлог дра Валенте, само ако се то може извести. * М. Мидовук каже, да је довољна једна година за учење пољске привреде , јер се може сав турнус прећи за то време. Др. В. Бакић предлаже, да се из овог предлога изостави све што се тиче основне школе, па да се о том већа онда, кад дође на ред преуређење основних школа. У осталом слаже се с мишљењем Ј. Пецића. Председник се слаже с предлегом дра Бакића, јер он налази, да томе и нема места овде, где се говори о средњим школама. Ј. Ђорђевић каже, да се у акту г. министра и не тражи мишљење о преображају основних школа. Но он мисли, да се о средњим школама не може коначно решавати, док се не види какве ће бити основне школе, из којих ученици долазе у средње школе. С тога предлаже, да Савет изјави г. министру жељу, да му се у идућој седници саопшти предлог стручне комисије о уређењу основних школа. Др. Валента потпомаже тај предлог. Ј. Бошковић пристаје да се изоставе тачке под 1 и 2, где се говори о том, колико да траје учење и кад да се посећује школа; него да остану само напомене о пољско-привредним школама. Председник мисли, да се пољска привреда може учити и у основним школама. Он предлаже, да се из предлога изостави оно, где се говори о угледној економији, јер то је тешко извести. Ј. Пецић пристаје на то, да се предлог одборски измени онако како Ј. Бошковић предлаже. Ј. Бошковић одговара председнику, да је лакше завести у сваком округу или бар у свакој епархији по једну практичну земљеделску школу, него у 600 основних школа завести пољску привреду, јер огромна већина учитеља није спремна за то.