Prosvetni glasnik

396

основне школе у

кнежевини србији

за бележење границе између Србије и Турске. Ово друго средетво беше с иочетка гоњење иограничних становника. А кад ова гоњења превршише меру, и кад у след тога многи оставише кућу и кућиште, на пређоше границу и настанише се у Србији, онда је непријатељ доводио у пуста села или дивље хорде Черкеза, или бесне Арнауте. У опустеле српске куће населише се натпи највећи непријатељи. Ето тако беше обележена граница на Копаонику. И доиста разлике је било врло волике између српске и турске стране. Сваки који је овуда пролазио морао је одмах увидети ту разлику. Систем гоњења и притиска, коме беше у први мах цељ, да се на границу Србије доведу чисто азијски елементи, иродужен је временом у целој долини Топлице, на све до Приштине и Призрена — где у већем, где у мањем степену. У колико је српски жпваљ впше узмицао к Србији, у толико су се већма ширилн Арнаути и Черкези. То је био узрок, што смо у другом нашем рату у долини Топлице нашли многа пуста седа. Српски елеменат није се могао никада потнуно да сложи с арнаутским елементом. Ако су по некад они и живели у близини, опет је то било само по нужди — никада по доброј вољи. Они су се трнели, али се нису никада волели. Много мање могло је бити слоге између српског и черкеског елемента. Срби и Черкези нису се никада и нигде могли ни да трие. Где је један седео други није имао приступа ■— то су две тако противне расе, како је ретко наћи. Мржња ова показала се у ратовима нашим сасвим очигледно. Па ево и сада видимо, да на целој нросторији, коју је Србија извојевала, нема ни једног јединог Черкеза, ма да их у времену пре ослобођења беше неколико села. Њих није нико отерао, они су својевољно отишли одакле су дошли, они можда нису свесни, али сигурно осећају да се не могу прилагодити српским културним приликама. Долина Топлице, па све до Голака беше измешана Арнаутима и Черкезима, а дуж границе Србије беху насељени дивљи синови Мале Азије. Али где је српских села било ту су били исто онако добри и одушвљени Срби, као што су свуда на граници према Турској, то су били јупаци, прави потомци косовских јунака. А да нису

били такви, зар би се могли одржати у средини ме!;у Арнаутима и Черкезима ? Влагодарећи овим издржљивим јунацима, топлички округ, сачувао је све до ослобођења своје старе успомене. Вемљиште овога округа брдовито је. По њему се са севера гранају изданци Копаоника и Јастрепца, а с југа гране Голака. Изузимајући долине што лежи поред реке Топлице, све оетало или је доста неплодан брег или је вис, који је за обделавање незгодан. С тога се становннци овога округа, као год они на граници крушевачког округа, вигае баве гајењем стоке но зељорадњом. Они се исто онако корисно служе горским пашњацима, као год и Крушевљани. Само један једини добар друм просеца топлички округ, а то је онај пгго води од Ниша преко Прокупља и Куршумлије за Нови Пазар и Босну. Има, истина, још два друга пута : један непосредан за Лесковац, а други преко Јанкове Клисуре за Крушевац — но оба ова друма нити су нагути, иити су тако просечени, да се њиме може без тешкоћа да служи. Стојећи без саобраћаја, а принуђен да трпи у свој средини Арнауте и Черкезе, није могао овај округ школи да поклони ону пажњу, коју она хоће и треба. 1. Ј1ре ос^добођења Ни један део присаједињених предела није био пре оелобо1)ења у тако тешкил околностима, као што беше округ топлички. У Пироту и Нишу није ни у пола било оне несигурности у свему као што беше од Лесковца до Врање. Но ни у врањској нахији пије било ни у пола оних јада, које смо сретали у Долини Топлице. Видели смо шта су све трпела села па граници округа крушевачког. Све то није много, према оним гоњењима, којима беху изложени Срби у овом округу. Овде се водила борба за опстанак. Питање је било : хоће ли које место бити ерпско или ће бити арнаутско или черкеско. Према оваквом стању ствари , били су изгледи за школу врло слаби. При свем том, где су се год Срби могли да одрже, ту су они хитали да дигну птколу, ма то било .еамо толико , да им деца уче књигу.