Prosvetni glasnik

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

623

Да .је најмањи од свију небесних теда, Важио је још да напоменемо , да је др. 'Гома Дик, писад књиге ,\\'шк1ег (1св Ншше18' рекао, да ако до сад иије нађен ни један месец око Марса, то не треба закључити да га он и нема. За то би требало да нашим дурбинима шт-о чешће и пажљивије исиитујемо окодину Марса, но што је то до сад чињено, те ће се ваљда наши напори увенчати каквим проналаском." Из овога се види , да је било људи и пре тога који су веровади да око Марса мора бити месеца. Да ли је Хола руководило то веровање у његовом испитивању , не знамо, али с-е види како су астрономска ве!»овања врдо бдизу истини. Чим се доказало да Марс има месеца, одмах се пристуиило астрономском мерењу и нашдо се: да се они окрећу око Марса скоро у равни екдиитике да су им нутање скоро кружне да даљи пратилац сврши свој оптицај за-30 сати л 18 минута да бдижи пратилац обиђе око Марса за 7 сати и 38 минута да даљииа оног даљег пратиоца од средишта марсовог износи 32.5" да је даљина оног ближег 13'' и да је подупречник марсов 9.57" Ако ове посдедње вредности рачунамо од повришне марсове а не од његовог средишта и ако их лретворимо у кидометре, добићемо да је пречник марсов 6760 кидом. да даљина спољашњег (или даљег) пратиоца излоси 20.116 килом. и да .је даљина унутрашњег (ближег) 6051 кидом. Дакле као што се види, од површине пданете па до првог нратиоца има само 6051 кидом. или од придике 800 геограФ. миља, а иа 2670 геогр. миља до другог месеца; међу тим од наше земље па до месеца има 384.000 кидомет. Између првог месеца марсовог и самог Марса нема толико простора, да се смести још једна планета ведика као Марс, док од земље до нашег месеца могдо би се ноређати двадесет и девет земљиних кугала, на да се испуни цео простор између ње и месеца. Ови месеци су врло маДи; то су најмапа небесна тела која аознајемо. Изгдеда да је онај бдижи већи и види се као звезда X величине а онај даљи као звезда XII до XIII ведичине. С тога је било врдо тешко одредити апсолутну величину марсових месеца ; ни један микрометар на свету не би био у стању да измери непосредно тако мала тела. Но онде где нас издаје најмање мерило, ту нам долази у помоћ друга једна метода, с којом се доста тачно може измерити величина небесних теда, а то је фотометар. За нример томе мерењу узећемо само спољашњи месец; као што

рекосмо, оп нам изгледа као звезда XII ведичине. Наш месец кад је пун, има 80700 пута јачу светлост од ма које звезде I величине. Кад би нешто наш месец био на месту тог марсовог месеца. ми би га видели са 42250 пута слабијом светлошћу но сад али би опет био 1*91 (скоро 2) пута сјајнији но звезда I величине, или 47600 пута сјајнији од звезде XII величине. Из тога издази, да је пречник тог марсовог месеца 218 пута мањи од пречника нашег месеца. Пошто наш месец има у пречнику 3446 километара, то је пречник спољашњег марсовог месеца раван 15.9 (скоро 16) кидометара, иди од прилике две геограФске миље. За други месец нађено је истим путем, да његов пречник има до 10 километара. Према овоме површина оног првог месеца била би скоро 750 квадр. кидом. а другог нешто више од 300. Та је иросторија тако мала даје цео сиољашњи (ве&и) месец марсов гамо неколико пута веЛи од околине Београда. Иа зар се тако мајушна небесна тела могу још звати „световима*.'? Нису то читави континенти земљини нити какве државе: они не заузимљу простор ни колико једна кнежевина па пи округ: то су. једва срезови. Ето колико су ситна та небесна теда што круже око Марса. Ади није од значаја само маленкост тих ново откривених месеца марсових: још више пада у очи брзина, којом се они окрећу око сво.је планете. Знамо сад да је први месец удаљен одповршине планете 800 геог. миља, дакде ни онодико колико ми од средишта земље. Тодики пут прећи данас је права, маленкост и прејурио би за осам до десет дана. Он на том остојању обиђе око овоје пданете за 7 сати и 38 1 / 2 мин; Марс пак, окрене се једанпут око себе за 24'/ 2 сата (дакде дан је на нашем суседу само по сата дужи од нашег). Из овога се види да месец пре обиђе око иланете, но што се сама планета окрене око себе а то је једини случај, који је нама до сад нознат. Осим тога тај месечић има и других особености; тако гдедајући са Марса, као тод и са земље, све остаде звезде рађају се на истоку а залазе на западу; овај месечић је у томе орђинал па излази на западу а задази на истоку и то још два пут дневно. Па како је и он, као и сва тела нашег сунчаног система 1 , по себи тамно тедо, то Марсовци (ако их у опште има) виде два пут дневно све његове мене: пун месец, последњу четврт нов месец и ирву четврт. Ми рачунамо време но данима месечевим а Марсовци кажу; „данас за време првог или другог, пуног иди новог мессеца. Онај други месец није толико интересантан, ма да и он има својих особености. Он је далеко 3130 миља од средишта Марсовог иди до 2670 миља од његове површине и сврши своје обртање око Марса за 30 сати и 18 минута; из овог сљедује да се он по свом нуту креће мадо спорије, но Марс око осе.