Prosvetni glasnik

Е 3 ИСТОРИЈЕ ЈБихове калиФе не еано да су били патрони свију грана човечанског знан.а, већ и лични култиватори. Један је од њих био математичар, и писао је дело о алгебри. Они су у математици признавали свој дуг Грцима и Индијанцима, али су је сами јако поправили и усавршили. Арапи су од Индијанаца научили аритметику. Од њих су примили и циФре, које ми сада погрешно зовемо „арапским циФрама", док су их они сами звали по правом извору њиховом „индијеки бројеви". Они су и списе своје по томе предмету називали „система индијске аритметике".' Ово дивно бележење с девет бројева и једном нулом, учинило је саврнтени преврат у аритметичким рачунима. Оно је било чудесна олакгаица „знојавим рачунџијама", — вели Дрепер, — о чему се свак може уверити, ко само покуша, да један обичан задатак из простих врста рачунања, множења и деобе, решава помоћу старих, незграпних циФара римских. У многим наукама, које су Арапи неговали, као у хемији, Фармацији, астрономији и др. налазе ее и данае арапски трагови ; па тако се и у математаци налазе јасни знацп њихове радљивости. „Наша реч цифра, а од ње цифрање и т. д. долази од арапске речи цафара (Чзарћага) или цифра. (сГрћага), име за 0 (нулу), и значи нешто, што је празно или штуро." Ми и сада често употребљујемо арапску реч а лгоритам, кад је реч о рачунању. И алгвбра је реч арапска. Мухамед Вен Муга, један од најстаријих аутора арапских у алгебри, учинио је у математици велику олакшицу, што је у тригонометрију увео с-инусе на место кОрдината ; он је пронагаао и обичну методу за регаавање кгадратних једначина. Арапска је образованост лагано прелазила у Јевропу. Јужна Францеска и Сицилија прве су, где је утицај гапанских Арапа почео у велико да ради. Но то пренагаање скопчано је било е великим тегакоћама. Ма да је Јевропа стојала на много нижем ступњу умнога развитка од Арапа, она је, занета релиђијозном мржњом према свему гато је арапско, сматрала , да је испод достојанства, да прима ма гата из крила мухамеданског. Свегатен' Дреаер: »Историја умнога развића Јевропе«, превод Мите Ракића.

МАТЕМАТИКЕ 15 ство је водило велику борбу противу увођења арапских циоара. Но та борба није имала моћног утицаја , и арапске су ци®ре одржале победу над римским. Из Шпапије прегала је арапска система рачунања у Италију, и радо је примљена у свима великим трговачким варошима, јер је била особито удесна за трговачке рачуне. Веле да је у почетку XII века Герберто — папа Силвестар — први унео у Јевропу арапске циФре; а он их је научио на мухамеданском универзитету у Еордови. У једном писму своме патрону императору Отону III. он намигује на нулу, која, кад се стави после ма које циФре, добија десет пута већу вредност, говорећи у смерности шаљиво али исгинито: „Ја сам налик на последњу ци®ру међу бројевима". (Дрепер) Од великог Архимеда, па све до Коперника, математика не само да није ни стопу корачила напред, већ је из ње било заборављено и оно, што је онако високо уздигло велике грчке и александријеке геометре. Ва сво то време, трајало је потпуно мртвило у евима правцима наука. Тек шеспаестог века, кад ее отпочео живљи рад, који не могоше задржати ни затварања, ни спаљивања језуитека, кад настаде доба разума, почела се поклањати већа пажња и математици, те се потражипте и понова гатампагае етари еписи Јевклидови, Аполонијеви и др. математичара пре Хриета. Пеиир усаврши велики и корисни проналазак логаритама. Ретик издаде своје тригонометријске таблице ; а Кардан, Тартаљија, Шчииио Ферео, Стефел и др. поправише јако алгебру. Ова жива струја рада покрену и мисао о методи и писмености у математици. Између осталих математичара, који су у то доба радили на тој усавргаици, морамо пре евију изнети на видик Вијету. Он је уздигао алгебру на много виши ступањ научни, него што је она дотле заузимала, дао јој још општији значај; у меето циФара, увео је у алгебру слов а као опште знаке. С тиме закони математични добигае опгатији значај, а Формуле, написане словима, као општим количинама, имађаху већу научну вредност, а нарочито за примену у осталим егзактним наукама. Алгебра постаде права наука о количннама, одељујући од себе просту рачуницу и науку о бројевима — аритметику. Сем тога Вијета је е великом коригаћу применио