Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВНТИ И ШКОЛА1А

развит ум највећа корист, која се може учењем постићи. У тој намери је 1873 год. број година учења у средњим школама једном годином повишен; уведен је иријамни исиит за ученике који удазе у гимназију; уведен је исиит зрелости за ученике који издазе из гимназије и у Велику Шкоду улазе; уведене су мере које су пооштриле начин одењивања и прелажења из разреда у разред. Осим тога се кроз последњих десет година доста радило, да се унутрашњи ред у средњим школама како ваља регулише, да се започне набавка школама и предавању потребних научних и књижевних средстава, којих је непрестано врло мало по средњим школама, којих пређе није готово никако било, а без којих никакав наставничка рад не може ни успевати ни развијати се сам, нити повољна рода доносити. Тежњи за поделом предмета по струкама и за утврђењем стручнога рада и међу проФесорима средњих школа у онолико у колико се стручна нодела при том ступњу наставе може извршити, дат је израз још и законом о ирофесорским исиитима, који је још 1875 предлаган, а у прошлој 1880 години у живот ступио, и који ће помоћи, да Србија временом добије стручно спреман и за посао како вал>а приготовљен наставпички персонал за своје средње школе. Међу тим докле су у 1873 и 1874 год. горе поменуте мере са свим извршене, друге су неке мере предузете у пола или путем огледа. Таким начином решено је тада питање о времену трајапа гимназијске наставе, п о научној грађи и њеном расиореду на године учења у гимназијама. Време трајања, опредељено тада у седам година, недовољно је да се савладају разне тешке науке, увршћене у научну грађу, која је гимназијској настави одређена. У другим земљама, где многи услови силно олакшавају успех наставе, траје гимназијска настава по девет и по осам година, јер се и не може за краће време извршити задатак: да се свеколика изискивања оиштега образовања иотауно намире, да се снага умна довољно однегује и развије, и да се изучи све што треба за вишу етручну наставу. За то је нотребно да се и тај корак у реФормовању наших гимназија доврши, и да се средњој настави законом одреди онај број година, који јој је потребан за постигнуће онога чему је намењена. Друго питање, питање о научној грађи, која се у средњој настави има савладати, и о њеном распореду на године и разреде припада међу најсуштаственија цросветна нитања ове врсте. У томе је питању управо главни део целе реФорме, која се икад може предузети на овом земљишту. То питање пак у нашем је просветном законодавству једнако на ономе што је утврђено законом од 1868 године. Министри од 1873 и 1874 који су се служили овлашћењем § 29 закона од 1863, те поменутих година прописивади расиоред и начин иредавања у гимназијама, с једне су се стране морали држати гранида прописаних § 5 закона о гимназијама од 1863; с друге стране је њихов посао у овом правцу остао недовршен. Расиоред иредмета на часове по разредима, или, како се сад обичније зове, наставни илан — само је нацрт, који треба попунити и до краја извршити. Наставни нлан само онда може имати потпуна живота и нотпуна утидаја на школско образовање, ако су с њим везани наставни ирограми за сваки предмет, и ако је сагласно еа тим програмима израђена и школска литера-

тура. А у настатом илану е настазним ирограмими и са школском литературом нарочито удешеном и израђеном јесте управо суштаствени део школскога живота. Међу там наш школски живот није никад до сад доспео до те потпуности, нити су науке које се нредају, имале свој израђен и просветном влашћу одобрен програм, који би с једне стране био регулатпва за школску литературу, с друге — мерило онога минимума који су проФесори свуда дужни својим предавањем постићи, а с треће стране основа, по којој ће све школе земаљске истога рода свој наставни носао под једнако вршити. То, што сад у својој иро светној етруди има свака уређења држава у Јевропи, није ни предвиђено нашим законом од 1863 године. Тако се § 8-им тога закона претпоставља да програме у почетку сваке школске године израђују проФесорн, § 15-тим, да их нрегледа и по потреби и исправља гимназијски савет. По тим наредбама не би се никад дошло ни до стабилности ни до униФормитета у средњој настави, а то је обоје потребно, а обоје се тим теже иостизава што је више средњих школа у држави, ако се врховном просветном влашћу правац рада не одређује. Прописивање насгавпих програма и удешавање школске литературе по њима, потреба најпреча у организадији наше средње наставе која се врло жнво осећа у круговима који се том наставом баве, још нцкако, дакде, нема своЈе законске основе. Па и §. 5. закона о гимназијама од 1863 на основу којега се наставни план и наставни програми прописати морају, има знатних недостатака, и но стилизацији својој таких страна које могу сметати корисности и плодности извршнога рада централне просветне власти у горе иоменутом послу. Тимје§. ') закон сувише ушао у појединости, а премашио опште основе које треба као закон да поставља. Међу тим сувремено просветно законодавство нигде више не утиче у појединсти до мере, до које се у том закону ишло. Све што треба одредити о гранању и обиму наука, о месту које ће наука имати у наставном нлану и о њеном програму у опште, сматра се данас као 1 } Текст § 5-ог овако сад гласи : «Паучни предмети у гимназији ови су : 1 Наука хришћанска. Огим тога обвезан је проФесор на^ке хришћанске недељом и иразником пре службе божије, објашњавати ученицима литургију и.ш евангелије истога дана. 2 Орпска граматика, 3. Оловенска граматика, 4. Теорија прозе и појезије и историја литературе, 5. Историја српскога народа с погледом на земљоаис Србвје, 6. Историја јестаствепа, 7. Оашта историја с погледом на земљоние, 8. Политички земљопис, 9. Земљопис мате^атички и физички, ! 0. Геометрија практичка с \ еометријским цртањем, 11. Популарна Физика, 12. Рачувица, 13. Математика, 14. Експериментална Физика с основима хемије и механике 15. Латински језик, 16. Немачки језик, 17. Француски језик, 18. Краснопис и цртање.«