Prosvetni glasnik

ведешке о просвети и шкодама

ћина учитеља нема још никакве спреме (квалификације) з службу учитељску и тд. Ово доказује, да закони школски, који су изишли 186 8 и 1 876 г. о угарским народним школама, још нису изведени као што треба. То је све гроФ Зичија потпуно изложио у поменутој брошири својојИз предговора његове брошире саопштићемо ова знај" чајнија места. ГроФ Зичија међу осталим вели: »Тешко ми је што ове ствари износим на јавност, али патриотизам ми не да да о овоме злу не говорим, да не кажсм јавно, да закони школски који се односе на народно благостање још ни из далека нису изведени као што ваља. Нису изведени поред осталога ни за то, што су се на многим мести * а сударили с толиком немарношћу , да се о њу морају и најбоље устапове разбити. Има четири године, како сам се потпуно повукао од политичког живота, и како је сва моја тежња управљена на развитак индустрије. Трудећи се да подигнем у Угарској пољску привреду, која је опала, индустрију која и; дана у дан слаби и трговину која је неразвијена, ја сам дошао до тог убеђења, да се на боље неће окренути ни цољска привреда, ни трговина ни радиност , нити да ће бити у стању да издржава страну конкуренцију све донде , докле се не подигиу иа већиступањ наше школе, јер је тоглавнии прии услов свакоме напретку, — докле наше грађанство на том пољу не стече оно духовно богатство, које му је неопходно потребно за успешно дал)в образовање његово. То је права побуда, зашто сс хоћу да манем свега старања око индустрије, па сву своју снагу хоћу да окренем иа народну просвету да је подигнемо и као што ваља упутимо." То су златне речи, вели један лист, из кога ово »адимо, и да Бог да, да се приме к срцу у Угарској. ГроФ Зичија толико је популаран у својој отаџбини, да је он смео се уеудити, да евојим земљацима рече у брк једном чисту истину. Како су у многоме ове пјилике у Угарској сличне с нашима, то неће бити с горега да се ове речи чују и у нас, којима такође треба најозбиљнијега и најсвесрднијега рада да се просвета у маси народа иодигне, рашири и утврди. IV Из Швајцарске 1 На измаку прошле године састадоше се на једном месту у романској Швајцарској учитељи из тог краја и иретресаше стан.е основне наставе. Том приликом изиђоше на видик многе невоље које школу притискују, и они се договорише, како ће их отклонити. Резултат њиховог договарања доносимо у овим одлукгша: 1. Пре свега треба да се изради најстрожи закон, којим ће се стати на пут честим изостанцима дечијим ОД школе. Тога ради ваља да се узаконе много веће казне новчане него што су до сад биле ; даље , да се законом пропише, да све власти морају тачно и озбиљно настојавати да се доиста врше све наредбе које су изДате противу ђачких изостанака, и најпосле да се свуда поставе школски одбори од стране општине и државе и Да држава наименовава половину чланова и председника у

тим одборима на предлог дотичиог надзорника школског. Поглавита дужност тих одбора била би. да сваком приликом свуда и на сваком месту пазе , да деца не шврљају које куда беспослена, да их родитељи намерно, не задржавају од школе итд. 2. Да се узакони, да ни у једном разреду не сме бити више од 40 ђака, а кад један учитељ има више разреда, онда по 30 ђака у једној школи. 3. Да се повећа број надзорника школских , како ни на један округ школски не би дошло више од 100 школа. Уз то да ое заведу места учитељских номоћника који ће заступати учитеље, кад су болесни н помагаги школском надзорнику у његовим статистичким радовима. 4. Да се израде за децу ручие књиге школске којих још нема или на место оних којс нису тачне или су неу потребљиве. 5. Да се законима и наредбама најстроже настане, да свака школа има сва она научна средства која су наставним планом прописана. С. Да се законом натерају онштине , да бесплатно набављају сиромашној деци све потребе школске. 7. Да се отворе школске књижице које ћо држаиа потпомагати , у свима местима где нема других библиотека, за потребу младежи. 8. Да се заведе система учитеља-путника, који су практиковали у другим земљама, а нарочито у Шведској. 9. Не издавати дипломе ии једном наставнику гимназијском пре иего што проведе једну годину дана у земаљским основним школама нли на страни. 10. Да се законом гарантује морална и материјална незавнсност наставннчког особља. Економни положај свију учитеља да буде у сразмери с ноложајем других чиновника и према важности оног рада којим се онн баве н услуга које тиме земљи чине. 11. Да пензија учигељска не буде мањ? од половине целокупне плате њихове и да је свакоме осигурана бе.! нкаквих ограда. 2 По званичним извештајима било је годнне 18 78 у Швајцарској мушке и женске деце по основним школама свега 429.689. Наставника било је 7963, и то 6216 учитеља и 1747 учитељица. Према пређашњим годинама број учитељица (у женским школама) порастао је у неким кантонима за 4 16 места , а број учитеља умањио се за 66 места. У Швајцарској има свега 2 милијуна и 500 хиљада становника. Према томе на децу долази нешто мало мање од х /. од цслокуиног броја стаковништва. Толико деце у узрасту за школу има од прнлике и у нас, јер по етаститичким подацима од 1 8 7 4 г. било је у Србији мушке деце преко .12 7 хиљада а женске преко 120 хиљада, свега око 2 48 хиљада. (Нови окрузи као још гачно ненознати у овом погледу, нису овде узети у рачуи). Међутим по школама није било више од 2 5 хи.м,да деце т. ј. тек 1 / 60 од целокупног броја становништва. Што се тиче броја деце који долази на јсдног учнтеља, то у Швајцарској излази да један учптељ учи у средну руку го 60 ђака, а у нас нешто мало преко 3 0 ђака. Излази дакле, да према броју деце која се школују имамо доста учитеља; само је невоља, што око 200.000 деце никако и не види школу н што многи не остану у школи ни но годнну дана.