Prosvetni glasnik

162

извештај шавачк

Е НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

на Цезара и његов језик, него на вае силни Рим и мудру Атину. Због неподесности шк. књига за стране језике, због распореда језика по разредима, изнесу из школе нешто знања из страних језика они само ученици, који су, можда на рачун осталих предмета, или из своје особите наклоности за овај или онај језик, ванредног труда улагали, или су себи инструкторе за језике држали и плаћали. Да би изучавање језика у гимназијама лакше пало ученидима; да би им се оно омилило, а услед тога се бољи напредак постигао у овомо за опште образовање духа одличном среству, за које Рикерт вели: „ЗргасћкашЦ Нећег 8оћп, 181; СгпшсИа^' а11ет \УЈ88еп; БегзеЉеп вех гаегз! ипс! 8в1 ги1 е1г! ђеШззеп." или много пре њега, Лабријер : „Б' е1ис1е (1ез 1ап§-пе8 684 пеееззајге а 1;ои1е§ 1ез сопс1Шопз (1е Г ћотгае. Нез 1ап§-иез зоп! 1а сМ ои 1' еп!гее с1ез 8С1епсе8: 1е тергјз с1еа ипез 1;отћеп1; зиг 1ез аи1гез; а држим за нужно : 1. да се сви језиди, живи ил :1 мртви, који се по старом или по будућем новом наставном плану имају учити у гимназији, спуеге у нижу гимназију; 2. да се за сваки језик изради систематична, теоријско — практична граматика са једном, опште усвојеном и признатом терминологијом српском; и 3. да се по иетој граматици изучавање закона и правила језика продужи и у вишој гимназији уз читање, граматично и сгварно аналисање најбољих ауктора из дотичне литературе. Савет је такође мишљења, да је цел изучавању језика лако служење књигом, и да се та цел не може поетићи ни теоријском методом ни методом практичном посебице узев, него да је за то нужно комбиновати ове две методе и према томе израдити шк. књигу. 11 -то. При предавању прир. наука употребљавао је наетавник сва срества, која су му била на расположењу ; осим тога , она су и истраживана, где су се могла наћи. Тако при предавању Минералогије употребљени су из шк. збирке сви они минерали, који су спадали у опсег програма. При предавању Ботанике изучавале су се ствари онда, кад су се могле у природи наћи. Ученици су

упућивани на прибирање и сушење биљака, и у овоме су им давани задаци. —- У анатомском делу Зоологије служио се је наставник : коетуром главе , шаке, стопе и једним преператом целе ноге; даље једном збирком инсеката и неколиким исиуњеним животињама. Но све ове сгвари, којима се је у Зоологији служио, приватна су својина, а не школска. Осим тога употребљавао је за Зоологију иМ2т§;ег-ов атлас животиња к ЈЛрајберове слике страног биља за Ботанику, које еу школска својина. У Ботаниди је више пута изводио ђаке у околину упознавајући их ту са биљкама. — У Хемији и Физиди служио се је наставник среетвима , која су му пружали кабинети : Хемијски и Физички. Ови су опити давали ону корисг, коју је од њих и тражио: т. ј. лакше разумевање појава, који су се имали изучити. Опити су чењени и из Минералогије, где су нужни били. За Ботанику кабинет располаже Хербаријумом од оеам свезака, који је уређен по Флори Др. Ј. Панчића. — Овај хербаријум наставник није увећавао, но за своју потребу спремао је збирку биљака, којих се списак овде прилаже. 1 Истојетако прикупио нешто инсеката за своју збирку и испунио неколике животиње. Што се тиче питања о наставном пдану из Јестаственице , савет про®. полазећи еа гледишта педагошког : од познатога к непознатоме , миели : да јестаственицу треба почињати Зоологијом, па прелазити на Ботанику, па на Минералогију. Савет није тога гледишта : да се за једну годину свршава Ботаника са Минералогијом (у II р.). А пошто Зоологија са Ботаником чине делове Биологије , то би се Минералогија могла сасвим изоставити као засебан члан Јестасгвенице , но би се могла спојити и изучавати са Хемијом. 12-то. Из Рачуна., од како досадашњи наставник у овом заводу тај предмет предаје, није било несразмерно више слабих него из осталих предмета. Истина, да деца у другим предметима лакше успевају него у Рачуну, но узрок томе биће ваљда у каквоћи самих предмета и у ирироди дечијег ума, који је више споеобан да прима спољне утиске и да их памти, него да размишља и расуђује. У Рачуну има мало да ее туби , а понајвише да 1 Тај се списак не штампа. Ур.