Prosvetni glasnik

О К 6 У ж

меће наочаре. Све наочари нису иетоветне иепупченоети или издубљености , но има евоју поетупносг. Неугодити за очи наочари,значи упропаетити оку и оно способности гато још имају. Но такви омашаји бивају и из нужде и из незнања; али се никако не може опросгити младим људма, ноји из недоличне сујете узимљу наочари и тиме иоремете — дугом уиотребом —- функцију ока, да им наочари доцније иостану неоиходно нужне. Оволико о очима, које пате од недостатка. Но и здраво око није тако одмах удешено и за гледање у даљину и за гледање у близину. Око, и кад гледа у даљину, оно се удешав а, и кад гледа у блиске предмете, оно се удешава. Мекота ока, способноет да се може сочиво помоћу својих мишића испупчавати или спљоснавати, — чине, те смо способни како кад хоћемо и како нам је потребно да гледамо у далеке и у блиске предмете. Еад би око нагае било у унутрагањости чврето као саливено од сгаклета, онда би ми могли гледати само у предмете далеке од нас, као у звезде , од којих нам зраци паралелно у око долазе. Овај ближи свет етвари , у коме ми управо и живимо и крећемо се, био би за нас мутан и неразговетан. Тој потреби поможено је тиме, гато је око способно да се акомодира, т. ј. да се удеси, према потреби, за гледање у даљину и за гледање у близину. Многи је од нас из радозналоети метао чије наочари на очи. Кад ее насчари мету на очи, које немају иначе никаквог недостатка, примети се, да неко време све изгледа неразговетно, мутно и нигде нема ограничена облика. За тим мало по мало, почињу предмети (или слова у књизи) да бивају све јаснији док најпосле и кроз наочаре се види — и ако нешто другојачије — ипак доета добро. — Ва тпто је у почетку , кад смо метули наочари, било све мутно , а за гато је после постало јасније ? Кад пак скинемо брзо наочаре, ако смо их дуже држали на очима , онда нека мала сен прође преко очију док нам се поврати опет чист природан вид. То долази отуда : што, кад смо метули наочаре , мисмо пореметили укрштање зрака, како је то по организацији нашег ока било угодно: наетупала је неразговетносг. Но, како је око способно да се акомодира т. ј. да се удееи

ивотањА 219 ; према потреби, оно је постепено посгигло опет такав размер да се и кроз наочаре боље види. Исто тако, како напоменусмо, бива промена и кад гледамо у даљину иа одмах у близину. Тада се. око истина тако брзо само удеси, акомодира се , да ми то и неосетимо и с тога се обично и мисли да је све једно гледати и у даљину и у близину. Но који је то део ока —• од познатих „нам — који највише посредује акомодацију ока ? То је сочиво. Сочпво је, како смо и напред наговестили, на својим ивицама припето снажним влакнама и танким мишићима , који , према потреби дају сочиву овакав или онакав облик : испупчени или пљоштији. Ако влакна еочиво затегну, оно се спљосни. Попусте ли влакна, оно се, по својој еластичности, испупчи. Кад гледамо у даљину , у звезде , онда сочиво заузима, вигае пљоснат обим. Обратимо ли поглед на блиске предмете, сочиво се — усљед попуштања влакна — испупчи , ломњивост зрака постане јача и гледање и у близину бива тако исто угодно и лако као и у даљину. Но ово гледање у близину (н. пр. кад ко дуго чита или тражи што на мапи са ситним словима обележеноЈ) напреже јако целокупно око и производи умор. За свако пак око има извесно најкраће одстојање докле може да види, а чим се ближе постави предмет онда се не може да види. То најкраће одстојање износи 10—12 сантиметра. Опширноет , којом би ее могло говорити о предметима, који стоје у свези са Функцијама ока узрок је те смо довде оволико морали да обратимо своју пажњу свему томе; а та иста опгаирност узрок је те је млого што гата пропуштено и није напоменуто. Желело је се да се овим даде појам о важнијим сгранама овог предмета, које су по себи тако важне а и опширне, да су довољан разлог за оправдање и оволике опширноети. На реду је, после ових разлагања, који су, уздамо се, постигла колико било цељ рад којим су чињена, — да прећемо на описивање органа гледања код осталих животиња , гато ће садржавати другу половину овог рада. Разуме се по себи , да ее то посматрање не може проетирати до у најдетаљније разлагање, јер 23*