Prosvetni glasnik

388

Н А У Ч Н А X

Р О Н И К А

Гладовање је одпочето 28 јула у 12 сати, у подне у сали »ТЈш*ес1 бШеа Мес11ка1 Со11е^е« (медицинског друштва сједињених држава). Нема сумње да су ту предузете сваке мере само да не буде нпкакве преваре. Дра Танера су свукли голог, да би испитали његово тело и потврдилп његово физиолошко стање а тако исто да би се уверили да није нигде он ране сакрио. Он је имао око прса 46" тежак је био 1 57 '/ 2 Фун. а висок а' 3" и имао је доста дебео слој наслагане масти, »која би га, како вели један од известилаца, могла изранити преко целе зиме, кад би он могао као јазавац да одспава целу зиму.« Протокол о стању Др. Танера уведеи је у дневник и подписали га Др. Др. Вендер Уејд (Уап с!ег ЛУеЈ(1е), Уорд (Б. ЛУагс!) Теп (Сгипп) Тетле (ТиШе), Фокнер (Ракпег), Векенен (Висћапап), који су били у извидној комисији. У вече првога дана, Др. Танер легне да спава ; било му је куцало 82 иута, сасвим правилно. Сутра дан устао је у 7 сати из јутра. До иодне, дакле за 24 сата није ништа у себе узео до мало воде и то педесет и седам унција, што му је тачно одмерено. Тога дана дође и писмо Дра Греја председника нерволошког друштва, у коме се опет наређује, како да се тај пост контролише. Др. Танер и још неколико њих од његових чувара, позову чланове тога друштва да и сами присуствују при том надзору, на што се многи одазваше. Трећега дана жалио се Танер да је гладан но воде није пно нити је њоме грло испирао. У тежини је изгубио 4У г Фунте. Четврчога дана било му је већ боље: тога дана читао је неке новнне и написао внше писама која су му предата тек пошто су их отворили и прегледали надзорни лекари. За идући неколико дана Танер није нио воде него је само испирао уста и влажним облагама ладио главу. На тај начин провео је Др Танер читаву недељу, у том својевољном затвору. Др Вендер Уејд, који је испитивао његову мокраћу пише овако на крају те нрве недеље: »Ја сам се изненадио, кад сам иашао да је Др Танер у таком добром здрављу.« После прве недеље поколеба се мишљење оних , који мислише да неће ићи та испосничка проба на поштен начин. У средњу руку губио је у тежини по 2 Фунте и многи сад закључпваше, ако он и даље тако буде губио у тежини, онда му неће бити никако могуће, да издржи цео четрдесетодневни пост него да ће му још идуће недеље морати дати што за јело ако неће да буде жртва своје лакоумности. Почетком друге недеље јако се заинтересује један Њу Јоршки лист (НегаМ) за Дра Танера на зато од реди нарочите дописнике који су дан ноћ непрестано

били код Дра Танера и дописивали о свима појединостима што су на њему приметили. Деветога дана се саставе чланови медецинског друштва, са заступницима нерволошког друштва уједно те су од сад и ови били назорници и водили редовно протокол. Тога дана Др. Танер није више осећао глад и рече, да се сад опет навикао на гладовање. Десетога дана патио је од врућине те нареди да се његов кревет принесе ближе прозору. Спавао је ретко и то врло кратко. Морао је да се лади влажним сунђерима. Тога истог дана изроди се једна препирка између Дра Бредлија и Џонсна једног од надзорника. Први је бедио овог последњег, да је он нешто извуко из џепа и дао Дру Танеру па је мислио да је то било што за јело Овај се извињавао да му је додао само влажан сунђер. Бредлеј пак говорио је »да ако је био и влажни сунђер то је он могао бити наквашен каквом чорбом од меса.« Др. Уеси (ЛУазу) предложи одма, да се испоснику да што на бљуваље, па ако чега буде он ће повратити. И сам Др. Танер наваљиваше да се изврши тај предлог. Међу тим Др. Бредлеј није хтео даље да тера ту ствар него се задовољио тим што му је Џ онсн казао, да је додао Дру Танеру само влажан сунђер и да је за тим извадио из џепа мараму да обрише своје влажне прсте. Пошто се Др. Бредлеј уверио сам опипавши влажну мараму задовољио се и одустао од даљег надзиравања. Међу тим Др. Вендер Уејд није више дана долазио код гладника, но за сво то време врло редовно му је слата његова мокраћа да испитује. Др. Вендер Уејд није ни знао да Др. Танер никако не пије воде. Том приликом Др. Танер у толико се није осећао добро, што се једио због оног догађаја са Др. Бредлејем. Он је сам говорио да би пре пристао да пости још пет дана д.уже, него да је се то десило. У сљед изнурености због тог догађаја Танер је је био принуђен опет да пије воде, да би иак сваку сумњу о поштењу тог свог подузећа отклонио сутра дан се закле Др. Танер и иадзорник Џонсон да је Бредлејево тврђење неистинито и неосновано. Танер је пио само 4 унције воде до петнајестог дана, кад се јавише неповољни знаци , нарочито у Функцијама мозга. Онда му саветоваше опет да пије воде на што он п пристане, но до сутра дан није ништа боље било. Пулс је ударао много брже но обично (између 98 и 107). Сутра дан било му је много горе Др. Танер се реши да пије воде опет и то дневно по трипут и увек по десет унција, свега дакле 30 унција на дан. Од тога му је било боље; пулс је спао од 108 на 95 и Др. Танер могао је сад (први пут од како је проба отпочета) да шега, наравно у пратњи више назорника. Од скорашњег ваздуха као и од про-