Prosvetni glasnik

белешке о просвети и школама

Цедлица. Разуме се да је слика ова тамна и ни у колико није похвална за Пруску. У толико већма она доказује од колике је корпсти био рад Цедлица, о коме се говори у другом одељку. То је главни део књиге који носи наслов : »Министар и његове основе за поправку »учења« и »нове мере.« Цедлица је Фридрих велики 6 јануара 1771 год. позвао за министра просвете и црквенпх послова. Тада му је било 40 година. Он је био човек бистра ума, пун нравствености одушевљења и енергије. Пошто је писац тако описао личност Цедлица, описује затим реФорме наставних планова у класичким језицима, у помагању књижевности, за коју цељ је био позвао најодличније књижевнике, у историји, у завођењу добрих учебника, реогранизацији знаменитих школских завода, као што су: јоахимталска гимназија у Берлину, Колегпјум Фри дршанум у Кенигсбергу, па затим прелази, писац, на најглавнији стнор Цедлицов, ча установу Врхпвне шк олске колегије, која беше оцепљена од цркве и образоваше самосталну пајвишу власт за наставу, на ус танову филолошког семинара у Хали, управу над којим беше поверно знамепитом Ф. А. ВолФу, на се-

минар за више гредње школе под управом Фр. Гедике-а, и најзад на завођсн.е испита зрелости. Пуних 17 година уиравл.ао је Цедлиц просветном струком Пруске, докле га ј јула 1788 не замени Велпер. Ма колико даје штетно било министровање Велнерово по школу Пруске, опет није он могао да уништи све оно што је Цедлиц за 17 година створио, јер људи, које Цедлиц беше позвао иа врху наставне управе, беху силни знањем, па их не могаше уклонити са места на којима беху. После 10 година и Велнсровој управи дође крај. За овом књигом помињемо: ГНе 8атт1ипд с!ег Кес1еп, \уе1сће с1ег ргеикгчсће ЗЂаакзттЈз^ег Бг. Ра1к т с1ег Јаћгеп 1872—1879 ^ећаКеп ка1. Рг. КоНкатрЈ. ВегПп. (Збирка беседа, које је пруски државпи министар др. Фалк држао у години 1872 — 1879. Берлин код Ф. КорткамФа. Свеска од 6 табака стаје 1 марка 20 Фен). Беседе овога министра заузимају угледно место међу историјским споменицима онога доба када су говорене, јер тако звана ера Фалкова чини свакојако врло знаменити одсек у новијој исторуји пруске државе и немачке царевиие. (Наставпће се.)

г ^ с : '

БЕЛЕШКЕ 0 ПР00БЕТИ И ШКОММА

Опроштај др. Дитеса с бечкнм педагогиумом Пуних 13 година управл>ао је бечком вшпом учптел.ском школом др. Фридрих Дитес, који је преко лета 1 868. год. у Готи, као томошњи управитељ учптсљске школе и школски саветник, добио позив да дође у Беч и да се прими управе над педагогиумом, који се имао отворити о трошку општине бечке. У Фебруару ове године Дитес се беше јако разболео, услед опаснот запаљења плућа, па је с тога морао напустити са свим с-воја предавања и доцније отправљати само управничке послове. У осталом зиао је он врло добро, да одбору општине бечке нијо више тако у вољи његов педагогиум који је 1 868. год, отворен у духу очитог и неприкривеног напретка. Тридесет година исповеда Дитес своја слободоумна начела и зар је неко чудо што данас, кад у Бечу други дух спрам школе веје, не може више да остане на управи школе аа коју је радио свом душом евојом ? Одбор општински прмзнао је истина у јавној седници, да завод како је досад радио има великих заслуга за бечке и друге учитеље, али ипак је нашао за потребно да завод »из темеља реорганише.« Томе Дитес нити може нити хоће да сгаје на нут. Но, и ако се још не зна тачно како ће се бечки педагогиум реорганисати, толико се поуздано сазнаје Да ће његово ново уређење бити са свнм другчије ол старога. Услед тога Дигес се споразумео с одбором, те су га од 19. Јула ове године ставили у пепзију Првог Јула о. г. он се опростио с наставницима и слушаоцима и из н.еговог опроштајног говора доносимо ово: „Кад је пре 1 3 година б'чки одбор општински

отворио ову школу, учпнио је то у тој великодушпојј тезгњи, да прокрчи пута понравци школа и да прибавн снажне потпоре за ваљан сталсж учитељскн. Ми нисмо никад губили из вида ту цељ овог завода нити смо икад заборавили у каквом је духу основан, а то је : да се спреме вољанн учитељи за свој позив, да се образују чврсти морални карактери, а с тим да се уједно подпгне и друштвени положај учитељског сталежа. Дух у коме се овај задатак имао достићи, био је према намери ошптинског одВора дух слободе, разуме се по себи закоиите слободе, али свакако слободе која је иде у прилог човечћјем развнтку, тежњи за науком, образовању самосталног мишљења и сопственог убеђења. Та начела мислг.о сам да морам да очувам. Не само што би било противу мојих сопствених вачела, пего бпх се показао и као неверник, да сам радио у другом неком правцу, не осврћућн се на намсре хваљеног одбора општвнског. Човечије образовање није дресура, већ је слободно развијање, а пре свега морају и сами учитељи, којнма је посао да спремају људе који хоће да буду поштенн, да имају тврдих својих убеђења, своје сопствене воље. Никад ми није могло ни на ум пасти да стешњавам слободу вашег убеђењг, ваше савести, да од вас тражим да др жите да је бело оно што је црно или слатко што је кисело, или да вас учим да савијате свој врат пред шеширом каквог намесннка 1 или испред ма каквог идола. Само оно што долази из унутј ашњег убеђења, достојно је чо • века, достојно је онога, који се назове васпитач младежи. Што се мено тиче, никад у овом нисам крио шта мислим и шта држим да је добро и право. То ке барем сваки моћи за мном казати, да је свакад знао, 1 Односн се на аустријског намесника у Швајцарској, Гесчера.