Prosvetni glasnik

740

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ

Тосподине, Има вшие од године дана како у Н. Саду накладом Арсе Пајевића излаги лист »Невен«, који сам ја под млатку нашем наменуо, до сада га уређивао и желео бих да се од њега за живота свога не растанем. Ова жеља моја дошла је сад на раскршће. Одобраван.а и похвале, које са многих стра^;а овај лист добива крепише ме у истрајности. Али то све није довољно да се лист може одржати. Накладник, који не жали тротпка да овај лист буде што лепши и угледнпји, сад ми опет јавља да се за ово ново поагође не јавише више до триста и неколико претплатиика. А пошто за оистанак лист треба најмање 800 претплатника, тс ће он штету своју још до краја ове године носити, -— ал даље после не може, (а не може се од њега ни искати). То ме побудило, пре него ште узморам бацати драго ми перо, посвећено бољитку нараштаја нашег, да покушам још нешто последње: да се обратим пријатељима својим, или знандима личним и ио чувењу и овим (истина штампаним, али нека се узме као да је писано) писмом да их замолим, нека реше неизвесност судбине овога дечијег листа. Лист »Невен« не излази да мене храни, јер ја богу хвала — имам свога стручна позиса од кога живим, и ноловину свога времена, које откидам од своје сигурне зараде ради овога листа, не може ми накнадити никакав хонорар од листа, којем је публпка у материјалном смиолу маћија. Поверљиво вам говорећи, ја би, на прагу своје старостл дужан био себи не откидати, иишта од времена, које ми још проостаје да стечем бслу пару за црне дане. Али Али (зар и то морам казати) лист »Невеп« није ггокренула никаква шпе {улација. »Невен« је мезимче мога идеалног живота на земљишту мога пратичног искуства. Омилети српчету књигу српску; испунити празнину, коју не може пспунити ни друга, а камо ли данашња наша (већином комунална) школа, па пи домаће васпитање; забавити малу децу, да им ззбава ие буде штетна; поучити већу децу, да им поука буде корисна (али и српска); пзносити им пред очи карактере (без којих народа морају пропасти); ведрити им душу и прикладном шалом; оштрити им ум, који незгодие нрилике само затугети могу; засновати жице, које хуманитетким и сродственим правом смеју прећи границе, што су на мапи разним бојама означене; дати младом Бачвану, Банаћану, Сремцу, Славонцу да оио ИСТО чита, што ћ.е читатн и сипак Далмације н чедо Шумадује и целе Србије, и соколић Црне Горе и будућник Босне и Херцеговине; очувати слободу духа њиховог; ма и мигом само, спремити их за оно, што их данас сутра ишче-

куЈе па путу развоја напредног друштвеног стања. Тако нешто лебдело је пред мојим очима, кад сам посадио стручак »Невена.« Признајем, да дојакошњи трндесетак бројева »Невсна« само трче, али још не стижу овај смер мој Хеј — ал ја сам мислио, па још и сада мислим и надам се, да на овом постату пећу бити сам; да неће бити ни једног книжевника српског, који се неће бар једаред у 365 дана сннзатн у долину гди ја »Невеп« српској па и њиховој деци посадих. (Нема тога кпижевника ма које струке био, коме не би лсп и благодетан одмор био записати што по својој струци у листове, који су деци намен.ени.) Али са те стране пека би остало и тако како је дојако било. Но ја држим да папуштање листића са оваком цели да про-'адне у нашем немару не би било на дику данашњој »пробуђеној« свести нашој. Па шта могу учинити поједини, на које се ја ево сада последњи пут обраћам ? 1.) Могу сваки од њи прнбавити листу по ког новог претплатника 2.) Могу у разним приликама повести реч о важности дечије литературе и разјаснити онима, којн нису имали времена о томе мислити, шта раде на том пољу други народи којима је будућност боље оснгурана, него нама наша. 3 ) Могу имућпије позианике своје подсетитп, какву би задужбину учинили, кад би сиромашној децн нашој овај лист па дар послали. 4.) Могу (многи већ положајем својим) учинити, да што више српских општина бар по једаи егземплар овога листа држе. Мало је општина тако сиромашних, да не би могле то учипити Само то кадро бп било да лист осигура. Али трсба усталац, који ће то чешће и сваком даном при.шком папомињати, док се једном не упути, а после би и само ишло. Па јесу ли то велике жртве које иштем од људи којима се овим писмом обраћам. Ја вам мећем на срце овај песледњи апел мој на свест и родољубље ваше н молим вас, не у корист своју, већ у атар подмлатка српског, не угасите ми прилику, да ово мало снаге своје употребим на оном пољу, где мислим да би је најкориспије употребити могао. И омладина наша има стотина прилика, да се покаже прпјатељем овом листу, — ако је пријатељство њено заслужио. Оволико рекох, — а да немам много наде да ћете овај призив к срцу иримити , ја не би узалуд речи трошио. Ако се варам , волео би да ми та извесност бар што пре дође. Да прегорим што се прегорети мора. И са губитком времепа да бар не трпим уштрба у стручном позиву моме, од кога живим. Остајте ми здраво! у Бечу 1881. Др. Ј. Јовановић уредник «Невена»

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ.

ОДГОВОРНИ УРЕДННК СтЕВАН Д. ПОПОВИЋ.