Prosvetni glasnik

771

сноот објави, они одмах ови из под ње излете, нарочито ћурићи, да се по трави и шушњаку сакрију, очевидно у тој инстинктивној намери, да матер ослободе, како би одлетити могла, као што то видимо код неких дивл.пх земних птица, Међу тим, тај инстинкт задржан код наших пилнћа, постао је у питомини бескорисан, јер мајка квочка, неупотребом је готово са свим изгубила моћ летења. Сад ћемо да проучимо чудновати инстинкт роблења код мрави. Овај знамепити инстипкт био је најпре опажен код Роишса (Ро1уег§ев) гиГе.чсепб, и то Пијером Хубером, који је још бол.и посматрач од славнога оца његовог. Овај мрав апсолутио зависи од својих робова; без њихове помоћи Фела би зацело пропала за годшту дана. Мужјаци и родилице женке не раде пишта; а радници и јалове женке, окром тога што су врло енергичне и храбре при заробљавању робова, такође не раде ништа. Оне су нзмоћие да властита своја гњезда начине и рођене своје ларве захране. Кад се нађе да је стари мравињак пезгодап, и да се треба селити, тада робови одређују сеобу, и у ствари брижљиво преносе госиодаре своје у вилицама својчм. Господари су тако крајње беспомоћни, да, кад их је Хубер око тријестину затворио без и једног роба, али са множином ране коју они пајрадије једу и с њиховим рођеннм ларвама и луткама, да би их на рад надражио, они нису радили ништа; сами себе нису могли нахранити, и многи од њих од глади скапаше. Тада Хубер пусти цигло једног роба (Р. 1'изса), и он од маха заиоче рад: нахранио је и епасао оне, који још у животу беху; направио је неколико ћелија и неговао је ларве, и довео све у сг.ој поредак. Шта може бити чудније од тог Факта? Кад ништа не би смо знали о другим мравима који такође у робље одводе, узаман би смо премишљали како је тај чудесни инстинкт могао бити тако усавршен. П. Хубер је такође први пронашао и другу фелу мрава Ропшса зап^шпеа, која тако исто у робље одводи. Та је Фела нађена у јужним крајевима Енглеске и хабитус њен студовао је г. Ф. Смис (ВгшГћ) од британског музеума, коме сам ја веома захвалан за млога извешћа како о овом тако и о другим предметима. Премда сам потпуно веровао тврђењима г Хубера и Смиса инак сам се приближавао тој ствари с неком сумњом, као што сваки може извињен бити, ако посумња у екзистензију тако необичног инстинкта

као што је инстинкт роблења. С тога дакле ја хоћу да паведем овде моја властита иосматрања и то у неким малим детаљима. Ја сам разгурао четрнајест гњезда Р. 8ап»'шпеа, и у сваком нашао сам по мало робова. Мужјаке и плодне женке робовске Феле (Р. Гизса) нашао сам у њихним задругама, и никад их нисам видео у мравињацима Р. зап§шпеа. Робови су црни и нису већи од половине својих црвених господара, тако, да је при појави њиховој разлика велика. Кад се мравињак мало поквари , робови хоће по катшто да изиђу и као и господари њихови јако се ужурбају да бране гњездо; кад се пак мравињак веома поквари, и ларве и лутке на видик изађу, тад робље живо ради с господарима да их па сигурније место однесу и склоне. Из тога дакле јасно је да се робље овде осећа као код своје куће. За време од два месеца, Јун и Јули а кроз три годипе узастопце, ја сам по млого сахата носматрао више мравињака у Суреју и Сисексу, и никад писам видео да је један роб изашао из мравињака или ушао у њ. Како је у тим месецима робова врло мало на броју, то сам мис-лио да би се они иначе понашали кад би их вишс било : али г. Смис известио ме је, да је он посматрао мравињаке у различна времена у месецима мају, јуну и августу и у Серију и у Хамширу и прем да робова у Августу врло млого има, ипак он није никад видео ни једнога да улази или да излазп из мравињака. Из тога дакле он сматра робове строго као кућне робове. Међу тим, господари се једнако виде како вуку градиво за гњездо и храну од сваке руке. Ну, године 1860 наиђем ја у Јулу месецу на једну општину с необично млого робова, и ту сад видим како неколико робова помешани међу господарима оставише мравињак и одоше с аима истим иутем до једнога белобора, који бејаше двадесет и пет јарада удаљен, па се ту сви скупа уза њ' пузати почеше, по свој прилици у намери да потраже лисних вашица или црваца (Соссиз). По Хуберу, који је богату прилику за посматрање имао, робови у Швајцарској обично раде с господарима својим градећи мравињак ; међу тим они сами отворају и затворају капије у зору и пред мрак ; и као што Хубер изриком тврди њихова је главна дужност да истражују лисне вагпи. Ова разлика у обичном хабитусу господара и робова у два предела, по свој веројетности од тога зависи што у Швајцарској робље млого више робе иего у Енглеској.

(Наставиће се)