Prosvetni glasnik

900 БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

годину два ексемплара »Невен а«, да се даду сиро- даду ком сиромашном а добром ученику зајечарскс машним ученицима зајечарске ниже гимназије. ниже гимназије. Г. Др. Моргенштерн, помоћник лекарски, иокло- Од стране савета ироФесора зајечарске ниже гимнио је 0 бројева »Побратумстви « од пр. год. да се назије изјављује дароваоцима благодарност. ->Ч- —

БЕЛЕШКЕ 0 ПРООЕЕТИ И ШКОЛАМА

Из Јапана У главној варопш јапанској има државни универ зитет, који је поодавна подигнут у тој цељи, да би се избегло скупо и не баш тако препоручљиво пошиљање младих Јапанаца на јевропске университете. На том университету у Једу били су до скора проФесори све самн Енглези , Французи и Немци , од којих је сваки држао предавања на свом језику. Ту скоро отпуштени су сви енглески и Француски проФесори , а немачке су зпдржали, и тако университет у Једу изгледа потпуно као и сваки немапки университет у Јевропи. Нема само богословског Факултета у њему. Што се тиче броја штудената , има их око 100!) н већина од тог броја учи медецину. За прелазак на университет тражи се да је сваки свршио немачку гимназију која такође у Једу постоји — ПроФесорска плата износи око Зџ.ООО дннара на годину , а осим тога имају бесплатан стан с баштом и путни трошак до Једа и натраг. Јанански министар просвете јесте један Немац, који је пре био проФесор па университету у Ростоку. Чује се , да ће и хинеска влада да заведе један немачки университет у Пекингу. Једна госпођа, по имену В 1 г с1, која је од (878. до 1879. била у Јапану , овако описује једну јапанску школу : »У 7 часова изјутра лупа добош и зове децу у школу, и то у такву зграду, која би се могла мерити са сваком бољом тпколском зградом у Јевропи.

И допста школа је тако јевропски удешена, да јапанска деца не могу никако на њу да се навикну , јер морају да седе на скамијама као и остала деца у Јевропи, а она се на то нису научила, већ да чуче на зсмљи, као и код куће своје. Окамије су врло добро удешене, лепо израђене мапе висе по зидовима; учитељ брзо и вешто записује на црној табли школској опо што деца као важније треба да запамте и пропитује своје ученике врло брзо , не губећи ни мало времева. Ко најбоље одговори, седа на прво место као најбољи ђак. Послушност је прво и најглавније правило у њиховом школском загтту, а почем су деца још од своје куће навикнута на слепу послушност, то је и учитељу лако да му у школи деца буду мирна и пажљива и да добро тубе што им предаје. Чисто је тешко човеку кад погледа претерану збиљу ових малих створења , како су се нагла над својим књигама и како пе дижу своје главе нити се расејавају и онда кад који странац уђе у школу. Најмлађа деца уче се само очигледној настави , а старија читају из својих историја и земљописа тако гласно , да јевропско ухо једва може поднети. Осим тога уче се још рачуну и основима из природних наука. Ко се не влада добро, њему ударе иеколико батина но бутинама, или га оставе да одседи у школи. Јевропски начин кажњивања деце пе одобравају Јапанези. Кад буде подне, онда сва деца пођу кући, и то све редом, мушкарци за се, а девојчице за се , и мирно улазе путем један за другим у своју кућу. (»О- В1.«).

^(е) (*

нздањи 11 штампа државнк штамиаријк.

одговогии уредник С теван Д. П оповиђ