Prosvetni glasnik

08

Но ја сам довде пзнео само добру страну, корист п важност „очигледнз наставе," а сад хоћу што и протпвно томе да речем, а то због тога, да бисмо чпстпји и јаснији цојам имали, те да би се прп раду што више користили. Не гледајући на сву важност очигледне наставе, она је најмање проучена и обрађена, — а то не због тога, што би се као двоумило, да ли оеа треба да се уведе у школу или не. по само односно садржине љене. Од прилике и у неколико сви знамо шта се разуме под тим именом, али тачно и одређено не појимамо потнуно њеву садржину, и не знамоњене границе. То је због тога што то још тачно и одређено није, и ако пма данас на тудета унутстава и програма, код Немаца! Увек се може питати • а што баш ово да мп служи као материја за разговорРЗар не могу и што другоузети? Зашто баш да се тога или овога плаеа и правца држим и т. д. А ито још није ништа према опоме, штосе нпкако не може да одреди грапица, но може да оде разговор у бесконачност, коме се не може крај догледати. Учител., који само воле да много говори, ту може што но кажу да у облаке оде, изгуби се. Клпзиће са једног предмета на други, неће еи један како ваља објаснпти. Ђаци ће се истипа на тај начпн извештити у говору, говориће лепо и тачно о мвогоме и многоме које-чему, а у самој стварп неће знати ништа. За пример да узмем само један предмет, са којим обично ми сии готово почињемо наш очигледни рад. На прилпку школску таблу. 0 њој се може говорити на неколико часова: о облику , материјалу, саставним деловима, положају који заузима према осталвм стварима, и т. д. Учптељ пма право да о свему томе говори као и о боји њеној, и да се упусти још даље и о томе: како се боји ? Ко је боји ? Ко прави боју? Одашта се прави боја? Где се боја продаје? и т. д. Кад је табла од дрвета, ко њу прави ? Како је прави? Какви су алати којима се прави? Шта још праве столари? Од каквог се дрвета прави? Каквих има још дрва ? Од какве су нам користи дрва и т. д. То може ето да оде у бескрајност, али рећи ће ко год: па то и није говор о таблп, но је прелаз на сноредности. Истина је, али ево незгоде, што ако ми само почвемо говорити о голом предмету без ових споредности, онда будите уверени, да ћемо брзо читуљички побројати све нредмете, а без икакве користи, Па кад ето и с те стране узмемо, уверићемо се да нам је „Упутство" нужно, које ће нам показати садржину и одредити границе у нашој настави и раду и које ће нам бити путовођа. Сад још у неколико речи да изведемо овде и историју »очигледее наставе,« њен постанак и развиће. На западу и данас дани, ностоје сасвим супротнн погледи на очигледну наставу. Док једни тврде, да

она треба да буде засебан предмет у народној школи, дотле онет други ие даду пи помееути да она самостално и засебно може постојати. Те због тих баш крајности и треба ми на њу бољу пажњу да обратпмо као и на ствар у нас са свам нову. Још од оног времена, кад је велики словенски пе« дагог Амос Коменски учанио особити покрет у педагогији, и кад је својим знаменитим »Огкнз р1с1;и8«. — »Свет у сликама«, — који је пзишао на свет 1654 год. — одвојио очигледну наставу од школастичног учења, — од тога је велим доба очигледна настава почела играти своју улогу у пародној школи. Тај славни педагог управо је положио темељ рекавши: Не треба децу учити мудрости и знању из мртвих књига, но из жнвог посматрања неба и земља. — Никад „не треба децу најпре упознавати са сенком одпредмета, па тек после са самим предметом. — Учење треба почињати са посматрањем самога предмета, а не са голим описом и голим речима ; јер се само тако развија стално знаље.« Жан Жак Русо у своме Емилу поновпо јето, што је Амос хтео, и отворио је жестоку борбу против школастпчара и тако званих »Азбуковаца,« и впкао је против школских књига, као ствари на које ђаци највише мрзе. Песталоције одсудно је изјавио, да почетно учење треба да се оснива на непосредној очигледности, и благодарећи тој одсудности његовој на измаку XVIII века, већ је сасвим узела превагу очигледност над школастичношћу. Но последници Песталоцијеви поделе се у два табора. Једни као: Грасман, Вурст, Лангентал и Краус обрате сву нажњу само на развиће говора; док на против други, као: Денцел, Гразер, Кнаус и остади гледаше , да помоћу школских задатака приопште деци што више реалног звања. Доцнији опет иедагози, као Дистервег, и остали, гледали су да те супротности измире, спајајући обе те крајности у својим радовима у једно почетно реално знање, таконазвано: развнће и образовање мишљења, говора и чула. Али тај на први погдед изравнани вравац, ве само што у ствари није ништа изравнао, но је још у далеко већу непридику довео сувремене педагоге. Очигледна настава постане чисто неки помодни, и све више и више неодређевији предмет, јер су се сад опет следбеници Дистервегови јако размимоидазиди при избору предмета. И тако, док су једни пребројавали ноге у столова и столпца, расматралп састав и строј ногу у мува и паукова и т. д., дотле су опет други гдедали, да очигледној настави даду шго виши и већи реални правац ; те се због тога појави и нагомила многострук и разноврстан матернјад за шкодска вежбања.