Prosvetni glasnik

120

практично упутство за предавање очигиедне наставе

20. РАЗГОВОР Ствари које се праве од стаклета Онна на прозору, огледало, чаша, наочари, иосуђе, сиграчке, станла за светионице. стакла за сахате итд. — Показујући на лрозор. — Ода шта је начињено окно ? — Зашто су прозорска окна од стаклета ? Зато што се кроз стакло може да види. — Па како се дакле каже за стакло ? — Каже се стакло је ировидно. — Има ли у школи још која стаклена. ствар ? — Мастионице. — Сећате ли се стаклених ствари, које сте где било видели ван школе ? Кад хоћемо у вече да одемо у какво мрачно место, шта узмемо са собом ? — Светионицу — Фењер — Одашта је начињена светионица ? Јесте ли видели у продавницама дућанима — а и у неким кућама врата, у којих је горњи део провидап ? Како се зову така врата ? — Стаклена. — У соби има једна стаклена ствар, у којој можемо сами себе видети, т. ј, огледати се. Како се та ствар зове ? — Огледало. — Јесте ли видели другу страну огледала ? Чиме је та страна помазана ? Шивом. — Како се зове она ствар, коју стари људи и старе жене, а неки пута и млади људи употребљују да боље виде? — Наочари. — Кад људи хоће да разгледају далеке ствари, онда употребе једну справу, у коју је уметнуто неколико округлих стаклета. Да ли је који видео ту справу ? Она се зове дурбин. — Ево те справе. — Има још и таквих стаклета кроз која кад се гледа, свака се ствар већа учини него што јесте. Јесте ли видели така стаклета ? Писмени рад. Написати име и уиотребу сваке ствара. 21. РАЗГОВОР Ствари које се употребљују кад се кука прави Камен, креч, иесак, земља, /гериич, цигља, дрво, даска, гвожђе, бакар, олово, стакло, вода, ватра, гиас, малтер и т. д.

Од чега је кућни темељ? — Од камена. — А ода шта су зидови ? — Зидови могу бити од цигље, ћерпича, а и од камена. - Дакле зидане куће не зову са само оне, које су озидане од камена, него и оне, које се озидају од цигље и ћерпича. Шта је потребно да се камен или цигља једно за друго прилепи и утврди ? — Креч. — Ви сигурно многи не зпате како се креч прави ? Слушајте ја ћу вам казати. Креч није ништа друго но аамен, који се зове : кречни камен. Тај се камен претвори у креч ватром; зато се и каже да се креч пече, а то бива овако : Ископа се у земљи округла подубока рупа, па се у њу на свод наслаже кречн 1 камење, и то се зове кречна пећ. — У тој се пећи по више дана непрестано ложи ватра док се камен не испече и не претвори у креч, па се онда ватра погаси и креч је готов. Но пре него што га почнемо употребљавати, морамо га најире загасити, т. ј. полити водом и онда се зове загашен креч. А онај, који још није водом поливен зовемо негашен. Сад ви кажите, откуда добијамо креч ? Да би се могла прилепити цигља за цигљу, или камен за камен и цигљу, нанрави се од креча и песка нешто као тесто. То се зове малтер. У то се и вода сипа и меша. — Одакле се вади чесак ? Од куда св добијају дрва за грађу ? Нанотиена. Овом приликом може учитељ обратити дечију пажњу и на друте сгвари које се употребљује дри прављењу куће. Пошто су деда добро утувила нобројане ствари, онда треба тражити да сваки редом каже по једну ствар; ;<ко који ђак не би могао одмах да се оиомене, онда треба прелазити редом на друтога, који је до њега. А да би што више будили њину пажњу, никако не треба допуштати, да они једну исту ствар по два дута донављају. Ово иравило важи и за сва осгала вежбања. Писмени рад. Учитељ треба или да сам диктира имена сгвари које смо дрешли или да закаже да их сами ђаци испишу. У последњем случају треба означити број речи, колико који мора написати. (наставиће се)

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Радован Стојановик, марвени трговац из Орашца у крагујевачком округу, поклонио је цркви орашачкој један фини полијелеј, у вредности 28 8 динара и шко.ш орашачкој једно звонде у вредности 156 дин., овега 444 динара.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ

На овој дарежљивости указаној цркви и школи изјављује се племенитом дародавцу, г. Радовану Стојановићу, свесрдна захвалност.

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК СтЕВАН Д. ПОПОВИЋ