Prosvetni glasnik

262

КОМЕТЕ И

ОЗВЕЗДИНЕ

тим путем потврдило да су комете састављене од угљена 1 ). Ето толико данас знамо о фнзичком и хемиском саставу комета. Као што смо видели, комете су само неколико пута испитиване тим путем, те с тога не треба мислити да је испитиван.е довршено него теч започето. Нема сумн.е да ћемо на тај начин доћи до врло важних резултата, који ће нам расветлети тајанстненост тих небеских тела, јер ма колико да знамо о кометама опет је то врло мало према ономе шта би требало да знамо и што знамо о другим небеским телима. Дакле ко.мете се састоје од угљена. Но свакн који је ма и најмање познат са хемијом, знаће да и дија манат није иишта друго до угљен, Хемичар види у дијаманту само парче угл,ена , које кад запали изгори онако исто као и ћумур. Да нису дакле комете дијаманти небески ? Кад би то било, онда се многи шпекулативни духови више не би бојали комета и не би страховали од њеног судара са земљом као гато сад чпне, него би је оберучке дочекали. Онда не би комете предсказивале беду, рат, несрећу, кугу и шта. хоћете још, него срећу и богаство. Ко зна може још и то да буде. Свакако препоручујемо онима, који би хтели што пре да се обогате, да или чекају на какв} комету, или ако немају кад дн чекају нека што пре предузму пут к њима. Као што смо видели, за комете се зна још од најстаријих времена, али тек од пре кратког вре.мена престале су оне да буду божији весници несреће, рата, куге и т. д. и других беда, које могу да снађу род човечији. Од тог кратког времепа нстраживало се на сваки начпн да се што вшне дозна о тим телима не беским, и могли смо се до сад уверити, да ма да не знамо још све што би требало знати о њима, а опо бар онолико колико треба да се позиа њихово право место међу небеЈким телима. И према тим подацима што се дознало о комегама, гледало се да се објасни како та тела постају и шта су управо, те су у тој цељи, а због недовољни Факатл, попикле разне претпоставке, (хипотезе) о природи тих тела. Свака хипотеза мора тумачити та тела тако, како њепо тумачење неће пнкад доћи у опреку са самим појавима на њима, и док год се тумачења, која се но тој хипотези изводе слажу са појавима, које видимо на кометама, дотле је хипотеза добра. Старије претпостапке слабо су се обзирале на то, да ли ће се њихово тумачење слагати са оним што се на комети види, па с тога су њпхове хипотезе н биле непотпуне; шта вшпе оне пису ни биле хипотезе у дапашњем смислу те рсчи, негс само голе фрптазије и измишљотине. С тога

1 »Ба Ка4иге« 1881, Лг. 420 (АсаЈеппе с!еб бмепсез); »^е Жогс!« 1881. №185. »1, Ј11и8(;га110п« 1881. Нг 2003.

су и могли поједини занесени посматрачи видети у комети лице божије, мртве главе људске, мачеве и огањ, и каквих још других измишљених и намештених ствари, хотећи с тим да потврде своју претпоставку да су комете веспицп гњева божијега.. Новији подаци основани па научном испитивању показали су у неколико право стање ствари, и сад се хнпотеза могла много истинитије поставитп и то на основу тнх података Но како не знамо још све што би требало да знамо, за то се и новије хипотезе не слажу све међу собом, јер се опаженп појави на кометама могу с вигпе страна тумачити. За то и дан дањи има више хиаотеза којима се тумаче комете, но међу њима као да у најновије време иревлађује једн? хипотеза, основана на најиовијим подацима, а то је хипотеза коју је поставио Целнер. Он је написао дело »о природи комета" и у њему критички претреса све старије и новије теорије, па на основу података и математичког рачуна поставио своју теорију. Ми с.мо напред навели неколико теорија из старијега и новијег времена, с тога ћемо сад да изведемо Цслнерову теорију по свој прилици и најпотпунију од свију пређашњих. Споменули смо да се теорија мора потпуно слагати са опажањем; с тога морамо у кратко поновитП све оно, што смо дазнали о кометама до сад, те да према томе знамо шта да тражимо од сваке теорије у опште, а од ове Целнерове на по се. Комете док су врло далеко до сунца немају реи, него изгледају као округласте светле масе, па што ближе долазе сунцу, < не се већма издужују на противну страну од сунца, п најзад одтог издужења иостаје реи. То издуживање оне светле масе и ностајање репа зове се развијање комете, и опажено је код свију новијих ксмета, Кад ее комета удаљује од сунцн, реп постаје све краћи те га најзад на великој даљини од сунца нестане. Но има светлих маса, комета, које се у близини супчевој не издужују, те тако остану без репа, као што их има и са вишс од једног репа. Језгра комета није за све време једне исте величине, него сс смањује а и расте. На комети смо нашли још осим репа главу и у њо| језгру и омотач, и језгра је увек најсјајнија. Но има кометд и без језгра. Језгра као и остали делови ко.мете су прозрачни и пропуштају светлост других звезда са врло малим преламањем. Главе комета су врло велике, али и врло лаке, јер не могу својом привлачном снагом да упливишу на мимо пролазеће планете и да их иоремећују у њиховом току, већ на против комете врло много пате од поремећаја планетских. Дакле комете су састављене од врло ретке масе, која својом светлошћу сјаји, но у тој сг.етлости има и одбијених сунчевих зракова. На глави комете | још смо пидели да се са језгре иодижу ■ светли пла-