Prosvetni glasnik

726

Г.ЕАЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМЛ

сраским, а не туђинди, маџарски краљеви. 0 томе се договори са. братом Савом и пош.ље свога владику к пани, молећи, да га крунише за краља, а за то обећа, да ће унишити богомиле у Хуму где су они врло јаки били. Папа пристане на то и Стеван буде венчан у Жичи на Спасов-дан, 24. год. владе (1220.), за првог краља српског. Отуда се и он и зове Првовенчлни краљ Србије, Зете (Дукље и Далмације), Требиња и Хума. Чим се венчао за краља, одмах је из благодарности према паии за учињено му добро, богато наградио неки католички манастир. Венчавши се за краља, венчао је том приликом и најстаријег сина Радослава, за млађег краља, којега узме себи за сувладаоца и назове „намесником својим". Кад је мацарски краљ чуо, да је папа одобрио и Стеван се већ крунисао за срнскога краља, онда се почне сиремати за рат против Стевана. Но до рата није дошло , због чега се има благодарити: изнурености и жалосном стању маџарске државе због честих унутрашњих немира и спољашњих ратова, вештини Сакиној, који је као посланик Стеванов ишао к маџарском краљу и склонио га да одустане од намишљеног рата. Иосле овога у срнској краљевини био је мир. Стеван је нред смрт своју покалуђерио се и добио име Симон. Умр'о је 24. Сентембра у 31. години своје владе (1227. године,) БЕхДЕШ^Е О ПРОС I 11]>евођен,е ђака основних школа из разреда у разред Г. миниотар иросвете и дрквених послова, желећи да се једном регулише начин ио коме ће се ученнци основнпх школа преводити из разреда у разред, и да стане на пут разним злоупотребама које се сада у овим погледу чине, управио је 8. Октобра о. г. (ПБр. 8137.) Главном Иросветном Савету писмо ове садржине : „Превођење ђака основних школа пз разреда у разред није досад ничим регулисано, него је остављено једино учитељу, те да он ио својој савести оцени : је лн којн ученик спреман за ирелазак у старији разред или није. Отуда су се изродиле разне неправилности. Тако се дешава, да учитељ млађег разреда, који је једне године добио може бити слабу или рђаву оцену за свој рад у школи, преведе ио Петрову дану масу неспремних ученика у старији разред. Тиме он оназади и даљи наставни рад и самог учитеља, који има свезе у своме раду с таким несавесним другом својим. С друге стране дегаава се и то, да по неки учитељ задржи неколицину бољих, управо одличних, ђака да понављају разред, под нзговором да то желе сами родитељи ђачки. У ствари они то чине једпно у тој намерн, да олакшају себи у ском разреду рад за читаву годину дана која наступа, јер на тај начин ти спремнпји ђачићп иоучавају, место

а сахрањен је у Студеници. Народ га поштује као „Светог краља." Пропитивање овога одеека, па онда општа репетиција. Поука долази на лослетку, пзведена питањима с применом на ђачшг живот . какви треба они да будV ц за што онаки ! 4. Поука. Какав је био Стеван ? А какав Вукан ? Који је био бољи ? За што ? Који је више добра учинио ? Што се моЈке казати за Стреза ? За што ? Какав би требао да је ? Због чега да добро добрим враћа ? Стеван је био добар и миран владалац. Он своме брату није хтео враћатн зло за зло, него кад га је победио иружио му је руку братском измирења. Трудио се је што је могао више, ,ла се држава српска опорави после несрећних унутрашњих раздора и после велике глади. Волео је да је више у миру, те за то је избегавао ратове и увек прво покушавао да се лепим мирним путем наравњају без проливања крви. Нодизао је и манастире као и отац му, од којих је најлепши манастир Жича. у којој су крунисавани сви нознији краљевн српски. За време његове владе, Св. Сава завео је многе школе поред манастира, а учитељи су били калуђери. Он је још писао и књиге : онисао је живот свога оца С. Немање. — ЈЕТИ И ШКОхДАМА самог учитеља, новајлије или друге слабије ученике. У овоме се чак дотле тера, да се ириметило, да у неких сеоских учитеља иема н. нр.ђака у најстаријем разреду, а овамо ученици I и II разреда уче те разреде ио 2 3 па и 4 годпне. На овај начин онн су но толико година узастопце добијали одлпчне оцене од стране изаслатих надзорника који не беху у стању похвататн им конце оваке ндозвољене шиекулације. Овоме злом стању треба једном наћи лека. То напомињу и сами надзорннци, нарочито они који су лане и ове годпне ушли у траг силним злоупотребама које се чнне услед нерегулисаног овог ннтања. Неки од њнх цредлажу, да надзорници који оцењују на крају годиие рад учитељев, сами или у сиоразуму с учитељем, одлуче за сваког ученика : да ли ће прећи у старији разред или остати да понавља онај у ком је. Други држе, да би се то боље постигло, нарочито по варошким школама, неким одборима, састављеним од учитеља, ирофесора н грађана, којп би, по држаном испиту, у почетку сваке нове школске годнне та.ј носао извршивали Излажући све ово, ја увиђам да је крајње време да се ово питање ма на који начнн регулише тако да зајази врело свима ниским и титетним злоупотребама од стране оннх којн су се дотле заборавнли да на штету