Prosvetni glasnik

768

Не би с горег било да се оваки путници на један начин, према крају пз кога су одену, али на сваки начин са свим иросто и лако. 6. Што се тиче врло важнога иитања, ко ће руководити овака путничка другатва ђачка, ми мислимо да се та управа не сме предати у чије друге руке већ оних који по свом положају могу да оиравдају оно поверење које се овде тражи, тј. да ће деца бити под њиховим савесним и брижљивпм над:зором, и који уз то имају довољно власти да за време целог путовања одржавају иотребну дисциплину п од којих се најпосле с разлогом очекнватп може, да ће умети и хтетп оио на што се на нуту нанђе ученицима објаснити, те да ово иутовање не буде путовање онако на сумце, само зарад забаве и задовољења радозналости, него да потпуице одговаре својој главној задаћи да се у школи прибављено знање гато већма прошири и утврди. Све ово што тражимо од оних који би руководили оваке цутнпчке дружине, имају само наставници. „Шта, зар да се н ставнпцима одузме и оно време које им закон дозвољава да смеју употребити како хоће? 8ар је мало било 10 месеци непрекидиога и теишога рада у гаколи ? Зар онда кад се треба опоравити од толиког напрезања и кад треба ирикупљати снаге за даљи рад који те очекује одмах после 2 месеца, зар опда товаритц на наставнике јога неки нови и нимало ааки терет ?" Молимо ; •— ире свега не треба сметати с ума, да за извршење ове задаће нпсу потребнп сви наставницн, већ врло незнатан део од њиховог броја. За тим се сме ваљда претиоставпти да ће међу толиким наставнпцима који с толиком преданошћу и с толиким пожртвовањем отправљају своју дужност не жалећи ни мало свога труда да гато боље упознаду своје ученике с неисцрпном рпзницом човекова знања, да ће се међу толиким наставницима наћи сваке године довољан број оних који ће узети на се с^арање о руковеђењу овпх путничких дружина. При том се по себи разуме да -се од њпх у овом погледу не смеју пзискивати никакве новчане жртве, већ да се за све и евакога који иутује илаћа сав трошак из оиштега фонда. Ја сам близу краја. Желнм да омладина која се

учи нрихвати и развије овај предлог с оном радошћу с каквом јој се износи! Своју ндеју препоручујем свима наставницима и њиховој љубавн према послу, за тим свима школским уиравама п мићној потпори од стране родитеља, заштитника и пријатеља ђачкпх, еда би се још који леп цветак уплео у венац ђачкога живота, када сав свет п онако пзгледа у најружичастијој бојп п када борба за живот још није иомрачила оно млађано идеално посматрање света. Желим да и наша „шеста велика сила" не одрече своју моћну потпору овој идеји, као што је не отказује нн толикнм другим лепим и длемеиитим лредузећима. Слогаким уједињењем свију чинилаца дала би се и овде иоетићи читава чудеса. Па ако се учинп све гато треба, доживећемо да ће и стари н млади, свуда по свету, жељно очекивати онај дан када се разлеже узвик: „Ђаци долазе."

Писац ове брошире зове се Ед. Воднаржик и он ју је разаслао свима владама јевропским на увнђај и оцену И ако смо овај састав донелн у целој његовој потпуности, ми знамо да многе ствари које су у њему изложене ниеу за први мах остварљиве у нашим приликама. Алп поред свега тога, идеја о ђачким иутовањпма заслужује највећу нажњу свију нашпх наставиика п просветннх трудбеника, и с мањим или већнм изменама дала би се, нема сумње, применити и на наше екромније прилике. Ако п за кога, за нашу омладину што се учн по школама доиста се сме рећи да врло мало нознаје евоју отаџбину, јер готово нпко никуд не путује да својим очима види оно о чему учи у школи из земљониса и прпродних наука. У том погледу тшало би се да уради врло много, како и наши ђаци не би билн туђинци у својој земљи До наставника свпју средњнх школа и до свију иријатеља гаколе и науке стоји да се ова ндеја изведе што нрактичније и гато корисније. За то ћемо радо уступити места у овом листу сваком иредлогу који би нам се доставио за што цељисходпије уређење ђачких путовања о одмору гаколском.

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Пок. Васалија Т. МанојловиАа , која је живела и умрла у Београду, наредила је својим тестаментом да се, поред осталих легата, изда од њених примања, кад се наилате, и фонду гаколском иедесет дуката ц. Г. Марко Стојановнћ, адвокат, који је одређен био

да наилати иримања покојнице, 6. Октобра ове године предао је минпстарству просвете и црквенпх послова педесет дуката на поменугу цељ. Нека је светао и вечан спомен покојној Ваеилијп за ово доброчинство !

ШТАМПАРСКА ИСНРАВКА У чланку „Неколико животониеа из српске исторпје," на стр. 646. у 11. врстп озго носле речи „неколико" а у иредавању IV и V, у 17. свесци „Просветног Глас- треба: „годпна." иика", поткрале с\ се ове иогрегаке : „ „ 646 треба испред иитања ставптп: „Поука." На стр. 645. у 6. вретн озго стоји : „на северу од нае," „ „ 647. иод 1) стоји : „1162—1368," а треба : а треба: „најугуод нас". „1162—1168." ЖЗДАНЈЕ И ШТАМЦА КРАЉЕВСКО-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМНАРИЈЕ. ОДРОВОРНИ УРЕДНИК СТЕВАН Д. ПОПОВИЋ.