Prosvetni glasnik

828

ГОДИШЊИ ИЗВВШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРКДЉИХ ШКОЛА

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

13. АЛЕ^СИНЧКЕ ниде гимназије а Госиодину Министру иросвете и црквених иосеова, Према претпису г. миниетраод 6. ов. м. ПВр. 8036. имам чает поднети му детимичан извештај о стању алексиначке ниже гимназије за прошлу гаколску годину. Велим летимичан, јер у овом извештају морам за сада обићи питања, на која бих могао само поновити пређашње одговоре про®есорскога савета, а нарочито, што тројвца његових чланова у овај пар нису више наставници у овом заводу. Приступајући еада ређању прилика, у којима се ова школа у прошлој години налазила, жалим веома што ћу их мало изнети с којима бих ее похвалити могао. У опште могу рећи да прошла година није оставила у овој школи резултате који би се од ње с правом очекивати могли. Јер, нема еумње, сјајан усиех не показује школа, у којој од 90 ученика, трећина понавља разред, друга остаје да понавља исиите, а једва трећина покаже довољног успеха. Но ова одабрана трећина, и ако се може рећи да потпуно влада с оно знања што га је собом понела, — није га у свима предметима ни приближно показала у оној мери, до које се обично долази по нашим средњим школама, и која је новим наставним програмима прописана. А и није се могао очекивати успешнији рад из руау наетавника, који су скоро два месеца нробавили у иогодби с миниетарством, ко ће које предмете предузети. За све ово доста дуго време и ако је нешто рађзно, сме се рећи да је мало што урађено. Још кад се узме да јв ( ва погодба некима и сувише тешко пала што су им„ наметнути" предмети, за које су отворено изјављивали да немају нужне спреме, те им је у доцнијем раду „смрт била" ући на извесне часове, — видеће се главни узроци овако траљавог успеха. Према предметима пак најгоре је било с немачким језиком. Може се на сва уста отворено рећи, да се из овог предмета за читаву годину дана скоро ништа није научило. У ирвом разреду једва ее

набубало нешто речи без икакове практичке употребе; а „није ее стигло" осим готових елова показати ни једнога слова латиницом. У другоме разреду, у коме се пре нових програма почињало с граматиком, деца су истина имала у рукама први део немачке граматике, по Трауту, али се њоме апсолутно ни у колико нису користила. Нису могле као што треба показати ни једну, ни најмању реченицу из поменуте граматике. Те је од 21 ученика еамо један добио добру оцену на испиту. Жени .је веома непријатно напоменути г. министру да су у овом разреду због немачког језика морали осгати да понове школу двојица ученика, који су из евих оеталих предмета или врло добре или одличне оцене имали. Оетали разреди кунаторили су с оно мало знања, што су га у нижим разредима привредили ; а и они ништа ново нису научили. Овакав би се успех вазда показао у насгавника, који су кадри поправити погрешке својих ученика само са монотоним узвицима хм! хм ! остављајући да ио томе ученици еами погоде у чему еу погрешили. . За науку хришћанску могло би се од слова до слова поновити што је речено о немачком језику. И овај су предмет ученици код наставника изучавали без наставника — свакина своју руку. По њиховим одговорима на испггу могло се видети, да се сав труд ааставнички сводио на то, што се морало казати ученицима докле ће на памет научити ; а са свим се остављало на страну, хоће ли разумети и хоће ли им вајдити што су набубали. Далеко, далеко, од тога да би се могло ишта рећи о упливу ове науке на децу и у ком погледу остаје само за жаљење што је толико времена утрошено на залудном послу. И за успех из српске грамзтике само бих ее тужити имао. Њу су у току године предавала двојина наставника. И ако је за овај предмет извршено све што је новим наетавним нрограмима прописано, и у њему је врло мало постигнуо од онога што му је намењено. Тако н. пр. и ако се прешла цела наука о облицима и основама, ученици