Prosvetni glasnik

835

те мере, и у овај вах ратарски се метворолошки извештаји шаљу у све деиартапенте. Међу тим нагомилавање свега тога из дана у дан све већег иосла у опсерваторији иариској имало је незгода које су свакоме ладале у очи, и није се, као што треба, слагало с осталим дужностима, које имају чиновници тога великога зпвода. Из тих се разлога, сигурно, у 1871, организовала засебна метеоролошка опсерваторија у Менсури, која је изнајпре поверена уирави једне. комисије нод нредседништвом г. Шарла Сент-Клер-Девиља. У месецу Јуну 1872 завод Монсури буде онет иридат оисерватоији нариској, и тада он, кроз неколиво месеци, добије и дужност да разашиље међународне метеоролошке извештаје. Поштоје умр'о Леверје (1877), сви људи. који су били у току овога носла, увиделн су, да метеоролошку службу треба одвојити од опсерваторије иариске, и декретом од 1 I- Маја 1878 буде створен „централни нетеорологички биро ". (Вигеаи сеп1га1 ше^еогок^ие). <>вај централни метеорологички биро, дошавши нод управу једнога од нрвих Француских Физичара, заслужнога по многим нословнма о разним нитањима оптике и електрицитета, одмахје практичној метеорологији дао живљи покрет. Данас тај биро сваки дан ирима извештаје од сто двадесет станица растурених но Јевропи и АФрици, од места на северу Норвешке до Лагуата, јужно од Алгира н од Москве до Еороња. Телеграшска жица која везује Бразилију и Европу допустила је, да се та веза рашнри до острва Мадере. У депешама јављају ее посматрања чињена свако јутро у седам сати и свако вече у шест сати, и наводи се увек колики је био ваздушни притисак, која температура, каква влага, који правац и снага ветра, какв« 1 стање неба, ци®ре најмање јутарње и највеће јучерашње температуре, количина талога (кише или снега) и за приморске станице стање мора. Целина ових посматрања штампа се сваки дан у ВиИеИп ГпГетаИопа1 <1и Вигеаи сеп1га1 те1еого1оуГ^ие <1е Ргапсе у виду карата с бројевима, на којима се виде ове црте : 1. Изобаре или криве линије које обедежавају једнак притисак ваздуха од пет до пет милиметара ; 2. кривине којима се састављају тачке, на

којима се притисак од јуче није променио : 3. изотерме или криве линије које обележавају једнаку темиературу од пет до пет милиметара на размеру који је карти за основицу постављен. Стрелице с перушком и остали посебпи знаци показују на картама стање неба, правац и снагу ветра, стање мора, кишу, снег или олујине. Тим се знацима обележава иредсказивзње, које б!.ро врши сваки д н у подне и које се разашиље у осамдесет и пет пристаниипа Француских. У исго доба разашиљу се општинама које су положиле годишњу претплату претсказивања кише, снега, олује, слане и т. д. преко целе године, а лети онима, који су се само за летње пола године цретплатили. У два сата ио подне Виро добија нову једну врсту телеграма, којој се придружују и две депеше из Иреке, и ту се на ново ирегледа и, ако је потреба, иснравља онај извештај који је из јутра разаслан нристаништима. ВиИеИп се раздаје нретплатницима у Паризу свакога вечера, а у иети мах иде и иретплатницама у унутрашности. Има неколико година, од како су и политички листови (међу оеталима и Ве Тетрз) уобичајили да својим читаоцима доноее скраћену карту међународног Вилетена са тумачењем, у коме се наводи, какво се време има очекивати за у напредак. Међу лондонским новинама Тгтез, ВаИу ЈУеш, ЂаПу Те1едгарћ данас такође или каргу е изобарама или нацрт о разликама барометричким. Овим се добрим обичај ^м политичких листова широка публика унознаје са методичким предеказивањем, и даје јој се лепа прилика да прати лагано али поуздано напредовање метеорологије. Дентрални метеорологички биро има у своме задатку изучење великх атмосФерских нокрета, објављивање цристаништлма и ратарству, организацију метеорологичких онеерваторија и пределних или окружних комиепја, издавање њихових радова и у иети мах целину климатолошких иетр пкивања. У тои; је биро-у еавзт од нредставника разних министарсгава и Академије наука, којему Је дужност да се један нут у три авееца еастаие, и да искаже своје мишљеље о предложеним трошковима и о етудијама које треба иредузети на разним тачкама с којих се цосматрања чине за централни