Prosvetni glasnik

118

ПРЕДЛВАЊА ИЗ

девога. — И ви други дуж Дунава. Пак аогледа аут жаркога сунца. — Пусти хрте низ ливаде , а огаре уз дубраве. д. Пре, досле, за казују положај и свезу у односу на време. На пр. После кише јапунџе не треба. — Да замену стечем за, живота. — Сваку чашу арије цара аије. — Постарај се да дођеш ире зиме. ђ. Место, наместо — казују замену једне ствари другом. На цр. Место воде, иотече вино. — Мјесто комада, даде ђетету читаву погачу. — Камо л' с,ш.јепит' мјеште раје Турке. е. С, са, су — казују да су лица или ствари у друштву илп заједници. На пр. С ким еи, онаки си. — Са Јанком су четири сердара. — Су два мача, а су двије круне ж. Без, осим, сем осем, ван, изван — казују изузимање, шш одлучивање нечега из заједнице. На пр. Лети као муха без главе. — Нико није благ осим једнога Бога. — Вода носи све изван срамоте. з. Због, рад, ради заради од, из, са - казују свезу између нечега и нечега с погдедом на узроке. На пр. Примише нас сне због дажда , који иђаше и због зиме. — Благо ирогнанима иравде ради. — Ја сам с тебе доиао тамнице. — Са шта, брате, оде у хајдухе ? Из шале смо одавде летели. — Пресвиснуо од туге и од жалости. 8. Свезе. — Како се у говору и речи и изрази казују не увек сваки за се, него често у извесној свези, то у језику има врста речи, које као сионе или коиче у језику везују поједине речи или речеаице једну за другу, и те се речи с тога и зову — свезе. Свезе: 1. И, а, па, пак, те, тер - казују заједницу , то јест да другује, стоји, иде или бива заједно оно што се казује речима, ако се тим свезама везују речи или оно што се казује реченицама, ако се њима везују реченице. На пр. Дете једва дочека и иође. — Мати његова и браКа стајаху на пољу и чекаху. — Био један човек, иа имао јединца сина. — Он иште, те иште. — Ал да ветру дадеш илеАи, тер да гледнеш низ поље равнином, видео би где скуп људи ступа. 2. Или — или, нити — нити, ни — ни, а — а, али — али, ј& — ја, јали — јали, воља - воља, које које — казују раздвајање и одлучивање, то јест да не бива, не стоји, не иде заједно оно што се везује тим свезама, или да не бива ни једно, него да бива нешто што није поменуто. На пр. Или куни халат, ил остави занат. Ја право, ја никако. — Донеси ми једну купу вина, јали вина, јали воде хладне. Нити грми нит ' се земља тресе, нит' удара море о брегове. - Вол> ти пити, вољ ти капу купити. 3. А (ја), али, ну, него (но), већ, ама — исказују да су делови њима свезати, један другоме противнн. На нр. Сан је лажа, а Бог је истнна. — Ми нијесмо

СТПСКОГ ЈЕЗИЕА 939

дошли да се с вама бијемо, него да вас питамо, од кога вам је криво. - То не било јарко сунце, већ то били брат и сеја. — Чиј је био прије, а чиј ли је сада. 4. Да, еда, нека, како — употребљују се, кад се у једвоме од свезаних делова исказује намера онога, што је исказано првим од свезаних делова. Н. пр. Макни српом, да ти видим руку. — Примакнем се ближе, како би боље могао видети. 5. Да, ако — употребљују се, кад се хоће да каже: да ће бити или не бити оно што се казује ј едном од свезаних делова, ако буде или не буде оно што се казује другом од свезаних делова. На пр. Ако Хафис -паша дође са триста људи, да га примимо у Београду; ако ли поведе више, да се бијемо с њиме. — Да ти можеш добит агалуке, најприје би себи извадио. 6. Нек, да, ако, и ако, ако и, макар, ма, ма да премда, буд, баш да и - употребљују се, кад се хоће да каже да је, или да није оно онако што се каже једним од свезанпх делова, ма да је или ма да није оно онако што се казује другим од свезаних делова. На пр. Ако је црн, није ђаво. — Мајмун је мајмун, ако ћеш га у какве хаљине облачити. — Морам га објавитп и истину казати, макар се ко и наругао. — Ако и јест крива врата, ама лијеп мирис дава. — Да то и може бити, не би помогло. 7. Него (но), камо ли, да камо ли, некамо ли, а некмо ли то ли, не само, него и — употребљу.ју се, кад се хоће да. каже да није једнако по важности или по чему било оно што се казује у деловима који се везују. На пр. Волимо те Страхинићу Бане, но сву земљу нашу царевину. — Ти нијеси ни чуо јупака, а камо ли очима видео. — Досадио студеном камену, а камо ли цару Сулејману. 8. Јер, јербо, с тога, за то, што, будућп, како, пошто — употребљују се, кад се хоће да каже да је оно што се каже једним од свезаних делова узрок ономе што се каже у оном другом од свезаних делова. На пр. Волим дати коња на размену, јер не могу пешке путовати. — Посланицима је управо таки човек требао, за то га драговољно заишту. — Жао му је што ће дати благо, са тога се врло расрдио. 9. Подвици. — Често људима треба да у говору искажу своја унутарња осећања и расположење, или да подражавају природним звуцима и још друго што шта. За исказивање тога посго.је у језику речи. које се зову иодвици. Тако : 1. Подвицима: Ах, а, ао, хеј, еј, јао, ау, I, &х, и, 6, ој, ох, ух, леле, куку - исказује се осећање и унутарње расположење.