Prosvetni glasnik

ЗАКОН 0"0СН0ВШ1М ШКОЛАМА 43

Шкодека ошптина може, по томе. бити мања или већа од политичке општиие, и она евагда носи име по имену гаколе у којој се њена деца уче. Чл. 13. Нова школска општина постаје свагда кад се где нова школа оснује. Нова се школа може основати, ако школска општина може у својој школи имати увек најмање тридесет ученнка и ако је може свима потребама намиривати и издржавати. Дајући одобрење за подизање нове школе, министар ће определити одмах како круг нове школске општине тако и круг оне или оних школских општина, из којих се нова школска ошптина издвојила и засебном школском општином постала. Чл. 14. Школску општину представља и о вршењу се њених дужности стара школски одбор, у који улази председник оне политичке општине у којој је школа, или, ако је он спречен, кмет меета у коме је школа, школски управитељ дотичнога места или учитељ (ако је један) и по један грађанин из сваког еела које је ушло у саетав школске општине, ако је тих села више, а два, ако је село једно или варош или варошида, На елучај да се који од изабраних чланова не би избора примио, решаваће се по одредбама општинског закона пронисаним за ошптинске одборнике. Чл. 15. Ако је школска ошнтина раширена, могу представници школске општине (побројани у чл. 14.) по потреби и нахођењу број одборника сами одредити, али он не еме никад бити жањи него што је у овом закону за најмању школску општину одређено. Чл. 16. Чланове овог одбора бира на две године одбор политачке општине у којој је школа, свагда по свршетку пшолске године. Где би се пак дееило, да је школска општина еастављена из делова различитих политичких опгатина, онде ће одбори тих општина бирати чланове школског одбора по сразмери којом су у школекој општини разне политичне ошптине заетупљене. Чланови одбора могу бити увек на ново у школски одбор изабрани.

0 избору или променама у одбору извештаваће се увек министарство нросвете знања ради. Чл. 17. Предеедник политичке опгатине уједно је председник и гаколског одбора, а ако је он спречен, може га заступати кмет места у коме је гакола. Пословођа је свагда учитељ. У еедницама се може решавати кад има барем половина и један више, а. решава се обичном већином гласова. Чланови који на позив председников не би дошли, а не би се могди оправдати, казне се са 3 динара на корзст школске касе. Ту казну изриче сам школеки одбор. Чл. 18. Све одлуке школског одбора извршује његов председник сам или преко дотичних кметова. Ко се не би покорио налогу кметова, тога ће кметови казнити за сваки случај непослушности новчаном казном од 2 до 10 динара у кориет школске касе. Ва неизвршење одлука школског одбора кметове ће казнити председник е 5 до 15 дкнара, а председника, ако је он крив, надлежна државна власт с 20 до 100 динара, — све у кориет школск' 1 касе. Чл. 19. Оастанке школског одбора сазива по потреби посла председник, али је председник осим тога дужан сазвати састанак свагда кад то двојица чланова школеког одбора, учитељ или управитељ затраже. Но на сваки начин одбор ће држати бар један редован саетанак сваког месеца. Председник који не би одбор по пропису овога члана сазивао бар један пут у месец дана, казниће се еа 20 динара, Чл. 20. Преииска школског одбора еа властима земаљским сматра ее као елужбена и не плаћа поштарину ни таксене марке. Чл. 21. Школска ошптина је дужна : 1. Да подпже, оправља и обдржава зграду за школу, етан за учитеље и школског послужитеља онако како је то прописано правилима о грађењу школа ; 2. По селима да даје учитељу дан орања на уживање или накнаду у новцу за то, а школи 6