Prosvetni glasnik

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СГЕДЊИХ ШКОЛЛ

Према нараболи, зове се у Елипси и Хииербоди 2в 2 р — — иараметар , и он је трећа геометријска а пропорцијонала к 2а и 26, јер је __ 26 2 _ _ 26. 26 ^ а 2а ^а IV. Задатци. И задатци не могу остати без иримедаба. 1.) Ноједине задатке требало је изложити на оним местима у оба дела, која би им одговарала, јер тиме ће много пре послужити, да се поједини обрасци добро разуму, да буду јасни и да се лакше упамте, него на крају оба дела, као што је учињено. Ове задатке не могу сматрати, да чине неку засебну целину, него као саставни део оба дела, о којима је овде реч. 2.) Међу задатцима има много и таквих, за које је требало у самим делима извести доказе, јер нити су лаки нити су нрости. Таки су из Тригонометрије: 6, 13, 17, итд. а из Аналитичне геометрије; 8, 9, 16, 19 (под с.,), 21, итд. 3.) Међу задатцима има у Тригонометрији и таквих, који траже рачуњање са секантом и косекантом, међутим казато је на једном месту (стр. 14) у самом делу : „последње две тригонометријске Функције, 8 е с а п 8 и созесапз ретко се употребљавају, јер су прве четири довољне за потребу решавања геометријских слика ; с тога ћемо се од сада бавити само синусом, косинусом, тангентом и котангентом."

175

4 ) Напоследку има из Аналитичне геометрије и таквих задатака, који се не решавају као у овој геометрији, него као у Планиметрији. Таки су задатци: 11, 12, 13, и 14. Такве задатке, онако као што чини Аналитична геометрија, најбоље је решити у самом делу, јер посао око тога нити је прост, нити је лак. Према свему, што сам досада казао за оба дела, мишљења сам: Да се општи део, као неиотребан, изостави сасвим; да се Тригоношетрија може иримити, иошто је г. иисац исирави арема изложеним иримедбама у овом реферату ~ при чему метод пројекција остављам решењу Просветног Савета — ; и да се Аналитична геометрија не може иримити, јер исиравити је ирема изложеним аримедбама значи: наиисати је из нова. 30. Јануара, 1883 год. у Београду Ј1етар ј. ЈКивкови-ћ. ПРОФЕСОР РЕАЛКЕ.» Просветни Савет усвајајући мишљење својих реФерената одлучио је : Да се , Тригонометрија и Аналитична гсомстрија* не може штампати о државном трошку. — РеФерентима Љуб. Клерићу и Петру Живковићу одређује се по 100 динара, за реФерате.

С овим је састанак закључен.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

20. ВРАЊСКЕ НИДЕ ГИММАЗИЈЕ <( Госиодину Министру иросветв и црквених иослова Сходно распису од 17 Маја 1880 г. ПБр. 2273, част ми је поднети господину миниетру извештај о стању врањеке ниже гимназије за школеку 1881—2 годину. 1. Сви су иредмети у почетку предавани по нрограмима, које су паставници израдили у почетку школске године; но кад су етиглн одређени наставни програми од министаретва просвете, онда су програми појединих предмета исирављани нрема овима у толико да је опет остала веза са пређашњим радом.

2. Поједини предмети свршавани су овим редом Немачки језик у оба разреда и Рачуннца у II раз. крајем месеца Фебруара; Наука хришћанска у оба разреда у другој половини Марта; Ботаника и Рачуница у I раз. с концем Маја; Српски језик и Земљопис у оба разреда у ирвој половини месеца Јуна; Цртање геометријско, Цртање слободном руком и Краенопис до краја године; Познавање човека није се могло евршити, већ се прешло по наетавном програму до „Услови обдржавања здравља." Није ее могло свршити за то, што је програм овога предмета доста велики, што је овај завод доцније почео, и што је цео предмет диктиран, у оекудици учебника израђе, ног према програму.