Prosvetni glasnik

ПРЕДАВАЊА ИЗ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА

191

дежу једн. гласи : \\зрћстао, од израстал — израстл, гласи у осталим падежима пзрћсли н т. д. 4. У 6. пад. једиине кад дође наставак ју онда ј додази иза сугласника и настаје гласовни закон што се зове јотовање. Те : а. Ако ју дође иза сугдасника непчаних, онда ј отпадне, па осгане само у. Речи : иомоК, чађ, крмељ, и т. д. гласе уб. пад. једн. ићмоЛу, ч&ђџ, крмелу итд. Изузеци. —Има речи, у којима ј не отпада нипосле непчаних сугласника. Тако реч има речју ; вћш има вашју. јј. Ако наставак ју дође иза сугласника уснених (б, в, и, м,), онда се између усненог сугласника и ј умеће сугласник л, којп сесј споји у љ. На пр. зобзоб-ју,—зоб-л-ју=зо&м/; кап — кап-ју — кап-л-ју —кшљу\ крв — крв-ју—крв-л-ј у=кр вљу. у. Ако наставак ју дође иза осталих сугласника, ј се с тим сугласницима спаја у какав год непчани сугласник. Тако : дј=ђ, тј=ћ, зј=ж, сј=ш, цј=ч,шј =њ, лј=љ, гј =ж, кј=ч, хј=ш. На ир. глад-глад-ју —гл&ђу; смрт, смрт-ју —смрКу ; со-сол- сол-ју=солу ; голен-голен-ју = голењу и т. д Кад сугласници з и с дођу нред непчане сугласнике они се претварају: з у ж, а с у ш. Овај гласовни закон зове се ирилагођавапе сугласника ио говорпим органима. По томе гласовном закону бива и у овој врсти мнсл-ју—мисл.у=жишл>г/; власт-ју—власћу= влаги&у; бо.јазан—бојазн—бојазн-ју-бојазњу=%аа/сш/Особине које не бивају услед глаеовних закона 1. Речи: кост, кокош, ваш (уш) имају у 2. пад. множине облике по овој врсти : косги , кокошШ , ваши, али се оне у значењу тога падежа говоре чешће онако како су некада гласиле у 2. падежу двојпне : костију, кокошију, вашију. Тако и реч ирси има у том падежу ирен и гарсију. 2. Реч илеЛе поред правилног облика у 2. пад. мн. ио другој врсти илеШ, има и по овој врсти тај падеж илеКи. В. Реч нит у једнини је мушког рода и мен>а облике по првој врсти, а у множини је рода женског и мења се по овој врсти. 4. Речи звер и глћд биле су некад само рода мушког, а сад се говоре и у мушком и у женском роду. ЈЈад се говоре у роду мушком, мењају се по првој врсти, а кад се говоре у роду женском, мењају облике по овој врсти. 5. Реч вече, била је некад вечер и говорила се у роду мушком. С тога се и сад каже: добар вече ! Сад се говори или у средњем роду без крајњега сугласника вече, или цела у женском реду вечер. Еад се говорц у женском роду, мења облике по овој врсти.

6. Збирне именице на адмењају облике по једнини ове врсте, а из множине узму по каткад наставке 3., 6. и 7. падежа, ну без ночетног самогласника, (дакле: ма). 7. Речи у 8. и 7. иадежу и у овој врсти нисуједнако акцентоване. Тако вллст има у 3, пад. власти, а у 7. пад. власти; памет има у Зна г .памети, ау7. пад. иамети, рћдост, у 3. пад. рћдости, 7. пад радости. 8. Мати и кКи имају неке особине. Тако првој је речи основа. матер ; у 1. пад. основа не добивши наставак губи последњи сугласник, а последњи самогласник е нређе у и те гласи у I. и 5. падежу : мћти ; у 4. падежу остаје цела основа, те гласи : матер; у свима осталим падежима н у једнини и у множини ова реч мења облике по трећој врсти. Реч кЛи има основу кКер ; пошто је р отпало, е је прешло у и те гласи у 1. иадежу кКи ; у свима осталим падежима облици су јој правилни по овој врсги. д. Пета врста Именице ове врсте ни у старо време нису имале у 1. над. на крају самогласника, а пошто сугдасник није могао бити на крају речи, то су оне гдасовним спајањем нли окрњењем саме основе долазиле до завршетка самогласником. Основе ове врсте постале су наставцима ен, ет, ес: имен, телет, небес. Према овоме имају три обрасца, по којима речи ове врсте мењају своје обдике. I У 1. падежу једнине гдасови ен стојећи на крају речи спајали су се у старо време у носни самогласник |д, који унашем језику данас гдаси чисто е ; дакле : имем=имга=име ; пдемек=племн=племе; семем= семга=семе и т. д. То исто бива и у 4. и 5. падежу, који су као и 1. пад. У осталим падежима ен не стојећи у једном слогу не спаја се. По томе: Једнипа Множина

1. пад.

нме

имен-а

2. „

имен-а

з. ,

имен-г/

имен -има

4. „

име

имен -а

5. „

име

имеи-а

6. „

имен-ож

имен -има

7- ,,

имен-г/

имен-мл«а

II У првом падежу једнине основи отпада т на крају. Тако исто бива и у 4. и 5. падежу. У остадим падежима не долазећи на крају, не отпада. Тако : танет = тане. Једнина ЗГножина 1. пад. тане танет-а 2. „ танет-а тањ : т-а „ танет -у танет ~има