Prosvetni glasnik

1'АСПИСИ МИНИСТГА ПРОСВБТЕ 0 ЦРКВЕНИХ ИОСЛОВА

оригиналии извод, нотписан свештеником и иредседником општине, овамо доставити. Све што се овнм наређује има се извршити и овамо послати најдаље до половине априла ове године. Начелство ће ову наредбу сматрати као хитну и постараће се да потребне податке у одређепом року прибави и овамо достави. При том послу начелство не мора чекати да од свију срезова ирикупи иодатке који се траже, него ће ми их испраћати чим којп срез буде готов са својим иослом; само ће пазити да поједини срезови не нарчају своје извештаје но појединим општинама, него да од један пут ношљу све што се овим расписом тражи. ПБр. 111 з. 16. Фебруара 1883. год. у Београду. М инистар просвете и црквених послова, рт. Ј ^оваковић с . р. II Свима начелствима (и уирави вар. Веограда и Мајдан-Пека) По чл. 14. закона о основним школама имају се за сваку школску општину образовати школски одбори. Чланове тих одбора састављају председник полититичке општине у којој је школа, или ако је он спречен, кмет оног места у коме је школа; даље, школски управитељ, један или више, колико их буде, а где их нема, учитељ оног места где је школа и најносле но један грађанин из сваког села, које је у саставу школске онштине, ако пх је више, а ако је само једно село, варош или варошица, онда два грађанина. Права и дужност тих одбора, време на које се бирају чланови одбора, ко је председник а ко нословођ, како се сазивају седнице, како се извршују одлуке одборске и т. д., све је то одређено на своме месту сиоменутим законом, који је свакој општини раније обнародован и достављен. Препоручујем, дакле, начелсгву да, на основу закона о основним школама, нареди одмах да се по свима школским општинама образују школски одбори онако како је овим законом прописано и да ми но свршеном конституисању одбора, а на основу чл. 16. истог закона, достави имепа свију лица, која буду у ком месту састављала школски одбор. ПБр. 1283. 19. Фебруара 1883.год. у Београду. М инистар просвете н црквених послова, рт. ^ОВАКО^И-Б С р.

157

III Свима начелствима Ире него нгго би се, на основу чл. 32. закона о основним школама, прописаЛа правила о заједннчком живљењу у местима где деца ноћивају или се хране код школе, нотребно је да знам: 1. У којим школама тога округа ђаци са,ла ноћквају или се хране 2. Колико их има свега на броју. 3. Из којих су места (села). 4. Колико су њихове куће удаљене од школе; 5. Да ли се само хране или само ноћизају у школи или .је случај и једно и друго. 6 Како су им удешени станови за нреноћиште. 7. Како им се набавља храна т. ј. да ли је сваки родитељ шаље од куће, или сви родитељи, по неком разрезу, прилажу хране колико треба, колики је тај принос н у чему се састоји храна. 8. Ко води старање и надзор о храни, нарочито где је храњење заједничко . 9. На који би се начин могло најбоље удесити заједничко становање и храњење, како би најнрактичније било. Препоручујем начелству да ово достави до знања свила учитељима у местима где се у школи заједнички живи и храни и да их нозове да ми до краја Марта о. г. поднесу ове гходатке који се траже, као и своје мишљење о начину уређења заједничког ђачког живљења и храњења. ПБр. 1341. 23. Фебруара 1883. год. У Београду. М инистар просвете и црквених послова, Р "Г. Ј ^оваковић с . р.

IV Свима начелствима и унрави вар. Београда и Жајдан-Пека Између многих узрока гсојиупропашћују по основник школама здравље ученичко, има један који се може много лакше отклонити , него што је могуће н. нр. старе, ниске, мрачне и нездраве зграде школске од једанпут заменити новим и но хигијенским захтевима удешеним локалима. То је прекомерно загревање школских соба у зимње доба, или, у оскудици огрева или ј незнања, недовољно грејање школских просторија. Да је шкодљиво и једно и друго, искуство нам је то већ потврдило. Услед наглог нрелаза из пре грејане школе на слободан хладан наздух зимњи, многа су деца навукла на се опасне болести од иазеба, запаљења у плућима, врућице п т. д. Међу тим