Prosvetni glasnik

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

70. Лишће и жиле. Једног прекрасног мајског дана лишће на дрвега са ветрићем шаиташе о свом зеленилу и густини разговараше, и ево како ветрићу о себи говораше: „Није ди истина, да смо ми дика и украс овог дрвета ? Би ди оно било овако лепо и китњасто, да није нас ? Заиста, не стидећи се, ми се можемо хвалити! Ми чобанина и путника нашим хладом од сунчане препеке штитимо ; ми лепотом својом пастирке примамљујемо, те под овим дрветом лако кодо играју ; у нашем зеленилу — доцно у вече, и рано изјутра славуји милу песму певају. Па и ви ветрићи сами, скоро се никад не растајете од нас." — „Могло би се том цриликом и нама казати — хвала ?" зачу се смеран глас испод земље. — „Ко то сме да говори тако дрско и безобразно ! Јхо сте ви тамо ?" Зашушта н затренери лишће по дрвету. „Ми смо они, који нод земљом у мраку ријемо, н вас хранимо. Зар нас не знате ? Ми смо жиле тог дрвета, на коме ви растете. Уживајте ту лепоту, и нека вам је халал! Но само не заборављајте, да ће те идућег пролећа опет олистати, ако се ми — жиле не осушимо. Буде ли по несрећи то с нама, нема живота ни дрвету ни вама.

0, ви, којиживитеод народног зноја, никад не заборављајте, да је народ бокор, а ви сте лишће. 71. Лисица-мајстор. Некакав лав, много је волео кокошке; но некако су се оне код њега рђаво патиле. Није ни чудо: јер су слабо биле заштићене, и сваком пристуначне , па су их и крали и без рачуна односили. Да би овом злу и штети на пут стао, лав намисли да начини велики кокошар — и то тако вешто и мајсторски, како би се лопови одучили у будуће красти; али и кокошима да буде просторије и задовољства. Јаве лаву, да је лисица врло добра мајсторица, те тако се њој тај посао повери, да она кокошар начини. Посао лија предузме , и срећно га сврши. Прегледаше рад , и нађоше, да је врло добро извршен. У кокошару спега је било што год је требало: хране доста, свуда насађених квочака, кокоши обезбеђене од хладноће и врућине. Лисици изјавише захвалност , и богато је наградише. Одмах се изда заповест, да се кокошке цреселе у нови кокошар. Но беше ли користц од те сеобе? Не; кокошар чињаше се јак, а плот висок . а кокошака — сваки час све мање и мање. Нико се није могао сетити, ко би то мога кокошке красти.

237

Л.ав заповеди да се стража постави, и стража лопова ухватп. Тај лопов беше „мајстор" лија , која је истина , кокошар добро начпнила , да други лопови нису могли у њега да уђу; али лија није ни то заборавпла да за се остави једну малу стругу. 72. 0 р а к у л. У неком незнабошком храму био је дрвенп бог; он је почео црорицати и мудре савете даватн. Народ га је тако поштовао, да га је од главе до пете златом окитио. Многе су му жртве приносили, тамњаном га загушили и молбама претрпали. У оракула вероваше слепо; но наједанпут - о чуда о срамоте ! почео је оракул, говорити којешта: одговара на питања нејасно и глупо; ко га год зашто упита, чим уста отвори, он одма слаже и сваки се чуђаше, куда се деде његов пророчански дар ! А цела је ствар у томе, што је идол изнутра био шупаљ ; у њему је жрец седео , и свету нрорицао. И док је у њему жрец паметан био он нвје глуиости говорио; а чим је у њега села будала, то је идол почео говорити којешта. Јасамслушао — нонезнам да ли је истина — да су у стара временавиђали таких судија, да су веомапаметнибили доксуразумне секретаре поред себе и м а л и. 73. Веће зверова. Замоли курјак лава, да га постави овцама за кмета Курјак се обрати с' молбом лисици, да о томе проговори коју и лавици. Но како се у свету рђаво о курјацима говори , и да се неби рекло , да је лав пристрастан: то се изда заповест, да се све звериње сазове на савет, и да се распита, шта ко о курјаку зна казати —добро или рђаво. Заповегт је испуњена, сви су зверови сазвани, и по старешинству гласови прикупљени, протии курјака нико пи речи. И тако би заповеђено да се курјак овцама у тору за кмета постави. А шта су гонориле овце? Та ваљда су сигурно и оне на в§ћу биле? — У томе баш и јесте ствар, што јадне овце нису ту биле, а најиужније би било да су се и оне припитале.

М а к а к а в р а д д а сеотпочве р а д и т и, ако је у рукама бесавесних људи, они ћесвакаднаћизакачку, и онакога изв р ш и т и, к а к о с е њ и м а у с х т е