Prosvetni glasnik

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОС1ЈЕТНОГ САВЕТА

205

ног Савета наштампају у дедини онаки опи програми какви су од комисија поднети за које комисије то нарочито буду захтеле. С овим је састанак закључен.

САСТАНАК СХИХ. 23. Фебруара 1883. у Београду. Били су : потпредседник Ј. Пецић; редовни чланови : др. В Бакић, арх. Нестор, М Зечевић, Драг. Јовановић, др. Л. Стевановић, Ст. Д. Поповић; вапредни члановн : Св. Вуловић, Љуб Ковачевнћ, Бор. Тодоровић, Ж. II. Симић и П. Иикетић. Прпвремени пословођ др Иик. Ј. Петровић. I Правремени иослчвођа прочитао је записник 147. ванредног састанка. Ст. Д. ПоиовиК примећује да не би било корисно да се штампају н мотивације у реФерату његовом и Петра Никетића односно уважења година службе оним учитељима, који су служили у српским крајевима пре но што су дошли у Србију, јер се тамо помињу неке разлике у погледу учитеља који су служили у Аустро-Угарској и Црној Гори, и учитеља који су служили у Босни, Херцеговини н Старој Србији. У осталом Поповић изјапљује да он и није удешавао поменути реФерат за јавност, с тога, предлаже да се мотивације из реФерата изоставе, а само четири тачке предлога наштампају у протоколу. Просветни је Савет примно нредлог Поповића према коме се има, иротокол 147. састанка поправити и на идућем редовном састанку потнисати. II Министар иросвете и црквених иослова, писмом од 17. Фебруара ПБр. 1083., спроводи С'>вету проФесорску диплому Владимира Зделара, предавача ужичке реалке, с питањем : да лн г. Зделар мора полагати проФесорски испит у нас, ма да је такав испит иоложио на универзитету у Грацу. Унућује се наставном одбору. III Писмом од 18. Фебруара ПБр. 123 <Ј шаље министар иросвете и црквених иослова сведочанства и молбу г. Настаса Крсти&а, учитеља лесковачког који моли да му се уваже године службе које је провео у српским школама изван границе Србпје. Упућује се на реФерат Ст. Д. Поповићу и П. Никетићу. IV Прочитано је нисмо министра иросвете и црквених иослова од 21. Фебруара ПБр. 1084., којим спроводн

Санету акта по кривици Живка Никол,иЛа, учитеља школе мокрањске. Даје се дисциплинском одбору. V Потнредседник саопштава Савету писмо министра иросвете и црквених иослова којим шаље „Сиоменицу* друштва „Зоре" с питањем: може ли се та књижица откупити, за коју потребу, у колико комада и ношто. Просветни Савет одлучује: Да се замоли г. Андра Николић проФ. београдске гимназије, да ту књижицу прегледа и Просветном Савету реФерује. VI Ст. Д. ПоиовиК нрочитао је прву тачку предлога о уважењу година службе учитељима који су радили у српским школама ире но што су дошли у Србију На ту нрву тачку нримећено је да је много блага те би дала повода да новрве учитељи овамо и они који не заслужују ово што би им закон давао, тиме би се учинило више штете него вајде и школи и народности сриској. Признавајући да треба заслужне наградиги, не ваља ићи тиме у крајносг и ирамити у школу сваког оног, који би се из ма каквих узрока тражио да се овамо у Србију досели. Ако ова права тачка не би била оштрија, може наступити време да се јави ведика маса неспремних учитеља од којих ће само бити штете, а никакве вајде. Боље би било да се учитељи који су се жртвовали за школу изван граница Србије, а немају довољно спреме за праве учитеље, награде на другн начин, а не учитељском службом. Референат објашњавао је да он сматра да је прва тачка доста строга за садашње прилике, а најзад нристаје да се за у будуће пооштри. После овог објашњења Просветни је Савет са 0 противу 5 гласова примио прву тачку предлога такву каква је. Др. БакиК предлаже да се после те ирве тачке дода још ова алинеа : „Но у будуће могу се од таких нримити само онн учитељи, који имају кналиФикацију нрописану у чл. 48. и 49. Закона о основним школама и тада ће им се одмах признати године учитељске службе. које су ван границе Србије провели. Пошто је иредлагач објаснио, да се тимдодатком у неколико ограничава примање неснремних учитеља; Просветни је Савет одлучио : Да се предлог др-а Бакића прима као друга алинеа у првом преддогу.

С овим је састанак закључен.