Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

331

Мамастир. - Подсетићу децу на Буково манастир, и казаћу да је то старинска црква у којој служе калуђери, а не поиови. Буна. - Пре 60—70 год. нисио имали краља, него су над нама Турци владалп. Они нису добро управљали са Србима, зато се Срби посвађају са Турцима. — Та свађа зове се буна. Буљубаша. — Најстарији нандур. Пљен. — Кад се две војске зарате, иа једна надјача другУ) онда она јача носи без питања све оно шго је она слабија имала; то је иљен. Нахија — Округ. Похара. — Крађа. Обркнез. — Најстарији кнез. Војвода. — Најстарији старешина који унравља над војском. Достојан. — Уаслужан, ваљан. Чин. — То је звање које му је дао Карађорђе у 1 рушићу да се зове војвода.

Китог — Китог је шума била у МачвиблизЈ Шапца. Благо. — Новац. Берат. — Писмо које хвали Кулина да је добар јунак био. Диилома. — То исто. Фамилија. — Породица. Родбина Еулинова. — Својта Кулипова. Робље. — Кад се две војске зарате, на она која буде јача води људе, жене, децу и старце оне слабије војске — то је робље. Зкићдне. — Заклони се — сакрије се — за раст. Совет. — Суд у коме из сваког округа има но један поштен човек; ти су људи седели и нре у Београду, а седе и данас; само им је сада други носао. Недостојан. — Незаслужан — неваљао. Без откуиа. То је кад човек узме нешто бадава. Малог раста. — Није био висок него омален.

БЕЛЕШ^Е О ПРОС I Народна библиотека у Царизу Народна библиотека у Паризу имала је 1880. године 2,200.000 свезака, и међу овпма много врло ретких и драгоцених књига ; 100.000 свезака рукописа; у својој читаоници 20 0( ј0 свезака ; 12.000 мапа и планова; 2,500.000 слика. У збирци старих ш.ваца било је 150.000 комада. Ова је библиотека најбогатији те врсте завод у свету. II Статисгика школа у Угарској У Угарској има 15.824 основне школе, у којима радп 21.664 наставиика (учитеља п учитељака) а походе их 1,619.692 ђака. Према томе долази у средњу руку на једну школу по 103, а на једног наставника по 75 ђака. Од укупног броја ђака било је

СВЕГА

У ПРОЦЕНТУ

Маџара • • •

■ • 787.587

48.72

Немаца • • •

• • 267.282

16.53

Румупа • • •

• • 204.950

12.68

Словака • • •

• • 250.945

15.52

Срба • • • •

• • 36.850

2.-8

Хрвата • ■ •

• • 25.&36

1.60

Русина • • •

• • 43.242

2.67

ГИ И ШКОхЛАМА По наставном језику било је школа

маџарских 7.342 немачких 876 румунских 2.756 словачких 1.710 српских ..... 245 хрватских 68 русинских • • 392 немачко-маџарских 919 румунско-маџарских 394 словачко-маџарских 597 срнско-хрватских 52 хрватско-маџарских 79 русино-маџарских 246 других 147 Од ових школа издржавају : држава 266 политичке општине 1.886 црквене оиштине ...... 13.722 III

Словеиа има у Јевропи По прикупљеним из руског генералштаба подацима, у Јевропи има 90,327.573 душа словенских, а кад се урачунају Руси што живе у Сибиру и Средњој Азији, имаће до 94 милиона.

42*