Prosvetni glasnik

434

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

\К Записник Главног I НАНРЕДНИ САСТАНАК С1ХТ 6. Маја 1883. у Београду Били су : председник Д. Нешић, потпредседник : Ј. Пецић ; редовни чланови : Љуб. Клерић , др. Војислав Бакић , М. Зечевић, др. Л. Стевановић , арх. Дучић; ванредни чланови: Михаило Валтровић, Љуб. Ковачевић, Ј. Ђорђевић, нротосин. Никанор Рулшчић, Др. Плајел, Бор. Тодоровић, Жнвојин П. Симић и Петар Никетић. Нарочито позвани члааови комисије за програме : Сима Лозанић, др. Л. Докић, Марко Леко, Јевта Ђорђевић, Михаило Михаиловић и Срета Стојковић. Деловођу замењује члан Жив. II. Симић. I Живојин II. СимиИ, прочитао је написник пређашњег ванредног састанка. Примљен је заиисник. II С. ЛозаниЛ прочитао је програм, који је комисија саставида за предавање Хемије у IV разреду гимназија и реадака. За тим је члан исте комисије I'. Борислав ТодоровиК прочитао своје одвојено мњење у коме је исказао своје несдагање са предложеним програмом од стране већине комисијске. Ј. ПециК предлаже да се прочнта цео програм који је г. Борислав на основу свога одвојеног мњеља саставио. Стручну оцену осгављајућп стручним људима обраћа пажњу на умнп развитак ученпка у IV разреду гимназија , те да треба према томе удесити и кодичину грађе и метод предавања. Даље обраћа пажњу на задаћу ниже гнмназије, на оскудицу у средствима за извођење опита и на спрему наставника, који ће те програме извршивати. ТодоровиЛ је нрочитао програм како га је он саставио. Пошто г. Борислав не нредлаже мање грађе научне него што је има у комисијском ирограму, ногдавита раздика између програма комисијског и његовог сведена је на распоред те грађе, и на метод којим ће се та грађа изучавати. Комисијски програм оснива се на методу научном, по коме се најпре има изучити ошти део, а по том специјални. По г. Борисављеву предлогу на против имао би се најпре изучавати специјадни део , па тек на послетку општи , т. ј. подазећи од елемената ка. једнњењу. КлериЛ, ЛозаниД,, Леко и БакиЛ заступади су гледиште комисијско с разлозима; да није ученицима ни мадо лакше изучавати оншти део посде специјалног, нити теже ире специјаДног ; да. се наука, као што је хемија, може учити успешно само на научном методу, ио ком је и комисијски нрограм израђен, а на све друге начине може се хемија обрађавати само онако како из ње то што шта обрађују и изводе бојари и

росветног Савета друге занатлије према својим иотребам ц да бп се по програму г, Борислава на тај начнн учиди поједини одвојени појави; да хемија у школи, нарочито на месту на које је стављена, — јер су ученици , који ће је учити, младићи од 14 година најмање и који су дотле седам годпна ишли већ у школу, — треба да се изучава озбиљно, а за такво учење у хемији општи је део азбука, по којој се изучава снецијадии део ; да се у науци не иде од елемената ка једињењу, него на против од једињења ка едементима ; да се нрограми пишу за шкоде а не за проФесоре, и да се проФесори морају дотеривати нрема нрограмима и захтевима науке, а не наука дотеривати према средствима ; и најзад да апарати за. извођење хемпјских оћита нису баш тако скупи и т. д. Борислав, ПециК и КовачевиД, заступалп су програм г. Борислава с разлозима: што један наставник, који мора сам собом радити све посдове око извођења појава, не може их изводити; што нема средстава; што ученици нпсу за тако научно излагање дорасли; пгго ће ученицима бити тако тешко да неће моћи савлађивати друге предмете ; што наставници немају довољно спреме; што се дакше види како нз едемената ностају једињења, него како се из једињења ваде елементи; што се у IV раз. гимназије не може хемија нредавати научно, него треба да се предаје практично итд. Дучић мисли да треба решити који од. ова два програма да се прими у начеду, па после да се говори о појединостима. Председник ставља на гласање: хоће ли се у начеду иримптн програм комнсијскн иди Борислављев. И са пет протину нет гласова, тројица нису гласала, а један је изашао из собе, би усвојен у начеду нрограм комиснјски. По том је део програма за IV разред усвојен и у нојединостима. (Биди придог под А.)*) С овнм је састанак закључен.

СА( ТАНАК С1ХЖ1 11. Маја 1883. год. у Београду Били су : председник Д. Нешић, потпредседник Ј. Пецић; редовни чланови : Ст. Д. Поповић; Љуб. Клерић , др. В. Бакић , Д. Јовановић; др. Л. СтеФановић ; ванредни чланови : М. Валтровић, Љ. Ковачевић, Јован Ђорђевић , протосинђел Никанор, Драгутин Плајел, Бор. Тодоровић, Ж. Симић, II. Никегић. Привремени пословођ др. Ник. Ј. Петровић. I Прочитан је записник 164. састанка. Прпма се. *) Штампаће се доцније с осталима. Ур.