Prosvetni glasnik

506

да ли и на другим

ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

Сад се истиче питање да ли на Сунцу, извору живота на земљи и осталим планетама, може да буде становника ? Кад погледамо, каква разноликост у органским бићима. кипти од оно мало светлости и тонлоте што добија наша Земља од Сунца, онда можемо помислити да. је Сунце, као извор топлоте и светлости на Земљи и осталим нланетама., боравиште далеко савршенијих бића но што су на Земљи и осталим планетама, створења , која не знају ни за мрак ни за зиму ; да је оно обдарено најбогатијим производима природе и да су на њему дела природе најпотнунија. Али све је ово само хипотетично извођење, које може бити, изгледа вероватно, али оно нема научног основа, нити га подупиру Факта , на којима почива општа доктрина која доказује, да и на осталим планетама може бити становника. Многи и чувени астрономи били су мњења да је Сунце насељено живим створовима,. ТакоЕнглез КтдШ, који је хтео да све природне нојаве објасни приилачењем и одбијањем ; затим доктор Елијот (ЕШо!); па онда Виљам Хершел (ШПат Негсће1); затим Воде (Вос1е), немачки астроном, којн је пнсао о срећи, блаженству и дуговечности становника сунчевих , иа и многи астрономи нашега доба, међу којима ћу поменути Х-умболта и Арага (Ага§о) , који су примили теорију физичког састава Сунца, која доказује да може да буде становника на Сунцу. Научно расправљати: да ли на Сунцу може да буде људи, врло је тешко. Сунце се разликује од наше Земље и од свију осталих нланета и по свом иореклу и по своме доцнијем развићу и по свима својим особинама. За то сваки , који би стао иремишљати о томе, да ли на Сунцу може бити становника, на. првом кораку иао би у погрешку. Најновији радови у физичкој астрономији као да показују вероватност, да. на Сунцу може да буде живих бића, али да су та жива бића различна у сваком ногледу од живих бића на Земљи и осталим нланетама. Јер само замислимо, колико интензивнија мора бити тонлота и светлост на њему, кад оно на толиком грдном одстојању шаље планетама толико тонлоте и светлости, да се на њима развијају врло многа и врло разнолика бића органска. Према огромној топлоти, светлости и нривлачној снази сунчевој и састав бића којабина њему живела морао би да буде сасиим различит од састава живих створова на планетама. И за Сунце Финалисте кажу, да је н оно створено зарад Земље наше , да јој даје светлост , топлоту и живот. Како се може и помислити да је ономе, који је стварао Сунце и остале планете , дошло у намет да толико огромну масу — Сунце — ствара само зарад снћушне земље која спрам вега ишчезава ?! Казати

да је Сунце само рад тога створено да даје светлост, топлоту и живот земљи, и да се зарад тога око ње окреће, то је толико исто, као кад хоћемо да нснечемо пиле па да окрећемо ватру са огњиштем заједно око пилета, у место да окрећемо пиле; или да обале иду поред лађе, у месго да лађа иде поред обала. Ово не би требало нн да иомнњем , јер је тако очигледно ; али има још доста људи који неће да веРУЈУ Да је тако. Из свега овога можемо извести, да према садањем стању науке, не можемо ништа ни приближно казати о томе : да ли на Сунцу може да буде становпика. За постанак и егзистенцију живих створења неонходни су: топлота, светлост и атмосФера. Без светлости и топлоте не би се могли вршити хемијски нроцеси, а живот цео и није ништа друго него низ хемијских процеса. Исто тако без атмосФере не би се могло дисати ; а није могућно замнслити жив створ да не дише. Кад разгледамо та три главна и неопходна услова за постанак и развиће живих бића на планетама, онда ће нам и постављено питање синути у јаспијој светлосги. 11а да видимо колика је тоилота и светлост на планетама. За основу ових испитивања служи познати закон из Физике, да светлост и топлота у квадрату бивају мањи што даљина бива већа од извора светлости. Тако , ако узмемо да је неко тело далеко од неког светлосног или топлотног извора н. пр. за 1 метар, и означимо са Ј ннтензитет тонлоте или светлости што је на њега пала од тога извора, онда на удаљењу с! нута већем од истог извора , т. ј. с1 метара, интензитет светлости или топлоте што на исто тело пада биће пута мањи, и ако тај интензитет означимо са Ј ј , он ће бити Ј ~ Ј Према овоме, сматрајући Сунце као извор светлости и топлоте и сравњујући остале планете према нашој Земљи нађеноје да ностоји овај однос : НаЈближа планета Сунцу — Меркур — нрима 7 пута више топлоте и светлостн но наша Земља; Венус 2 пут више, Марс у пола мање, телескопске планете 7 пута мање, Јупитер 27 пута. мање, Сатурн 90 нута мање, Уран 365 пута мање и, на послетку, најудаљенпја планета од Сунца Нептун — прима 1300'пута мање светлости и топлоте но наша Земља. Из овог преглед.ч види се да се ни у овом аогледу наши Земља не одликује од осталих иланета; јер нити ирима пајвише топлоте и светлости од Сунца, нати нрима најмање, нити пак прима средњу количину. Ово је важно, што се Земља у најбитнијем услову за живот бића не од./ШКујб од ОСТ&Л.ИХ ШЈ .&н6тз-. (свршиће се).