Prosvetni glasnik

544

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ

ИЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

Јуиитерови тешко виде наш^ Зомљу. Већ овде можемо да ломенемо пешто у прилог томе да наша Земља нема никаквих виших привилегија од осталих планета. Замислимо да смо на Јупитеру. Тада ми нашу Земљу једва ако бисмо видели. Да ли би нам дошло на памет да кажемо да су све веће и мање звезде и планете које видимо нусте и мртве, а само, негде у бескрајиом светском простору, да има једна мала планета, но имену Земља, која је једина срећна да на њој жнве органски створовн?! Заиста не би. Па како се може рећн да смо ми једини жнви створови у бескрајном васељенском нростмру, и да нигде више нн једне живе душе нема?! И ако би било становника на некој нланети који би, као ово стаповници наше Земље , мислкли да су они једини у васељени, то би најпре могло бити да су то сгановници Сатурпа н Јупитера, чије су године као наши векови , а не бедне креатуре људске које гамижу иа новршини земљиној ! Становницима Јучитеровим Земља се наша јавља у четвртима, нрвој н носледњој, као што се нама јавља Месец у четвртима, и од једне четврти до друге становннцима Јупптеровим изгледа да се Земљаудаљује од Сунца од 11 до 13 степени. Они виде нашу земл.у само изјутра нре изласка Сунчевог и у вече иосле заласка н.еговог. и на њином хоризонту не пробави више од 22 паша мннута, а то је њпних 9 минута. Дакле ни у овом погледу природа није одликовала нашу Земљу над осталим планетама. До нстог ћемо закључка доћи и кад размотримо запремине појединпх нланета спрам запремине наше Земље. Меркур је по занремини преко 16 иута мањи но наша Земља ; Марс занрема 7 пута мање но наша Земља, Венус скоро исто толико колико и наша Земља, нешто мало мање. Уран 82 нута више, Нентун 105 пута више , Сатуро преко 734 пута ви ;.е и Јунитер преке 1414 пута више заирема но наша Земља. Кад погледамо на ове бројеве видимо да се Земљани ио зааремини својој не одликује од осталих аланета, јер нити заирема највише, ни најмање, нити иак осредње. Како ништавна изгледа наша Земља снрам гнганског Сатурна, јер ни 700 земних кугала немају толику запремину колику има сам Сатурн, не рачунајући ту његове огромие нрстенове и многобројпе сателите. А како изгледа наша Земља спрам још већег Јупитера који запрема преко 1400 пута више но наша Земља ! Како се може и помислити да су све ове огромне масе пусте од постанка свога, да никад на њима није било живота, и да. неће ннкад ни бити, а да је само сићушна Земља , која ишчезава спрам ових гиганата, удостојена да њој буде тако много и тако разноликих живих бића?! Ми тако не можемо

да мислимо, но велимо, да и на осталим планетама може да буде живих створова а ие само на нашој Земљи. Добро ће бити да упоредимо још и густпне и масе појединих планета са густином масом наше Земље. Оунце је 4 пута мање густине но нашаЗемља, Меркур је скоро 3 пута веће густине но наша Земља; Венус и Марс по густинп се мало разликују од наше Земље ; Јупитер је преко 4 иута мање густине но наша Земља, Сатурн нреко 7 пута мање густине, Уран скоро б нута мање гусгине и најносле Нентун ^е 4 и по пута мање густине но наша Земља. Да бисмо што Јасннје нојмили густине нојединих иланета, навешћемо неколико примера. Тако густина је Сунца нешто већа од густине уља , Меркурова је густина мало мања од гу^тине злата; густине Венуса и наше земље једнаке су са густином магнетне руде гвожђа; густина је Марса као код оријенталног рубина; Јуиитерова је густнна нешто већа од густнне растовог дрвета, Сатурнова као у ивовине, и он би нливао по површини воде као каква лака кугла од дрвета ; Уранова је густина као у лигннта а Нептунова као у букве. И у овом ногледу наша се Земља не одликује особито од осталих иланета ; јер није ни највеГхе ни најмање, нити аак средње густине. Меркур је од ње 3 пута веће густине, а Сатурн 7 пута мање. И са целокупном масом својом Земља се пе одликује од осталих нланета. Јер Марсова је укупна маса 7 и 10 пута мања но земљнна, Меркурова преко 5 н по иута мања, Венусина нешто мања од Земљине, Уранова близу 15 иута већа, Нептунова нреко 20 пута већа, Сатурнова нрско 100 пута већа и Јупитерова је укупна маса близу 400 нута (тачније 338 пута) већа од укупне масе наше Земље. Од иривлачне силе (теже) неке планете зависи доста констнтуција живих бића на њој. Што је мања привлачна снага неке планете, то ће и телесна снага становника бити мања, јер је кретање по површини таке планете лакше, са мање отиора, и сви предмети лакши су. Највећу иривлачну снагу има Сунце , 29 пута већу но наша Земља; затим Јуиитер 2 и по пута већу, Меркурова и Венусина привлачна снага скоро су једнака са земљином ; Марсоваје привлачиа снага у пола мања од земљине, а прнвлачне снаге Сатурна, Урана п Нептуна приближно су једнаке са привлачном снагом земљином. Ни својом привлачном снагом наша се Земља не истиче дакле изнад осталих планета: нити има највећу, ни најмању, ни осредњу нривлачну снагу. Према наведеном сравњењу нрпвлачни.ч снага појединих планета и наше Земље, тело које у првој секуиди свога слободнога падања прелази на Земљи