Prosvetni glasnik

550

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАН.А У НЕГОТИНУ

3. ПИСМЕНО САВИРАЊЕ И ОДУЗИЈГАЊЕ ПРЕДАВАО римд ј Јовановитч УЧИТЕЉ 6. Сеатембра 1882. год У IV 1'АЗРЕДУ ОСНОВНЕ НЕГОТИНСКЕ ШКОЛЕ Извадите табдиде. — Узмите крижуље у руке. Пишите! 1., За једну кућу требало је 2-500 црепова. Једног ее дана довукло 850 ком.; другог дана довукло се 950 ком. Колико још има да се довуче црепова ? — Колико је требало цренова, Н. Н. ? — Колико се првог дана довукло ? — А колико другог дана? — Колико у броју 2500 има хиљада ? (2). — А стотина ? (5). — Колико стотина има у броју 850? (8). — А. десетица ? (5). — Колико има стотина у броју 950 ? (9). — А десетица ? (5). — Шта треба прво радити ? (Треба да видимо колико је свега дотерато у два маха). Како ћеш радити ? (Оабираћу: 8 и 9 сготина = 17 стотина). Даље ти, Н. Н.! (5 десет. и 5 десет. десетица, а 10 десетица чини 1 стотину. 1 стотина и 17 стотина =18 стотина =1800). — Колико је довучено црепова? (1800). Како се зову бројеви 850 и 950? (Оабирци). — А број 1800? (Збир). — Колико је требало да се довуче црепова? (2500). — Шта треба да радиш, па да видиш колико још треба да се довуче црепова? (Треба од броја 2500 да одузмем број 1800). — Колико у броју 2500 имастотина? (25). — А у броју 1800? (18). Кад се од 25 стотина одузме 18 стотипа, колико остаје?(7).— Дакле, колико још треба да се довуче ? (700). — Како се сада зове број 2500 ? (Умаљеник). — А број 1800? (Умалитељ). — Врој 700 ? (Остатак).

Избришите то, па пипште овај други задатак! 2., Један је човек имао две шуме. У првој шуми имао је 1370 дрвета; у другој 2420 дрвета, па је из обе шуме исекао 980 дрвета, — колико је остало дрвета у обе шуме ? Колико је било дрвета у првој шуми Н. Н. ? (1370). — Колико је у том броју хиљада? (1

хиљ.) — А стотина ? (3). — А десетица ? (7). Колико је било у другој шуми дрвета? (2420). Колико је у броју 24-20 хиљада? (2). — А стотина ? (4). — А десетица ? (2). — Колико је исекао дрвета ? (980). — Колико је у том броју стотина ? (9). — А десетица ? (8). Радите сви! — Колико је код тебе ? А код тебе, Н. Н. ? — Како си рачунао ? (0 јед. +0 јед. = 0 јед,; 2 дес.-ј-7 дес. = 9 дес.; 4 ст.-{-3 ст. = 7 ст.; 2 хиљ. хиљ. =3 хиљ. Дакле било је свега дрвета 3790). Како се зове тај број ? (Збир). А бројеви 1370 и 2420 ? (Оабирци). — Шта си после радио ? (Одузео сам број исечених дрвета од целокупног броја дрвета, и видео, да је још остало у обе шуме 2810 дрвета). — Како си одузимао Н. Н. ? (Овако: 0 јед. од 0 јед. = 0 јед.; 8 дес. од 9 дес. = 1 дес.; 9 ст. од 7 ст. не може се узети, с тога ћу узети 1 хиљаду од 3 хиљ. и растворити у стотине. 1 хиљ. има 10 ст.; 10 ст.-(-7 ст. = 17 ст.; 17 ст. — 9 ст. = 8 ст. 2 хиљ. спуштам на своје место. Дакле, остало је 2810 дрвета). — Колико је у том броју хиљада? (2). Ототина ? (8). А десетица? (1). Избришите!

3., Један је човек био дужан на једном месгу 880 дин., на другом месту 1236 дин., а на трећем месту 2514 дин., — паје један пут 1490 дин. отплатио а други пут 1650 дин. — Колико је још остао дужан ? Почни ти Н. Н. радити! Пазите сви у своје таблице, па тако радите како буде радио Н.! Како ћеш радити, Н. ? (Прво ћу да видим колико је свега био дужан. Да би то видео, морам сабрати ова три броја: 4 јед. + б јед. = 10 јед.; 10 јед. чини 1 десет.; јединицу немам, зато пишем 0, а 1 десет. додаћу десетици. 1 дес. -ј-1 дес. = 2 дес.; 2 дес.-)-3 дес. = 5 дес.; 5 дес.-Ј-б дес. = 13 дес.; 13 дес. = 1 ст. и 3 дес. Десетице пишем, а стотину додајем стотини. 1 ст. -|-5 ст. = 6 ст.; 6 ст. -ј-2 ст. = 8 ст.; 8 ст. -{-8 сг. = 16 ст. Ту има једна хиљ. и 6 стотина. Ототине пшпем а 1 хиљ. додајем хиљади. 1 хиљ.-)-2 хиљ. = 3 хиљ.; 3 хиљ.-|-1 хиљ. = 4 хиљ. Дакле, био је свега дужан 4630 дин. — Колико је отплатио, Н. Н. ? (Отплатио је: