Prosvetni glasnik

120*

ГОДИШН.И ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРЛ СРЕДВИХ ШКОЛА

Оволико часова на дан не само да мора и умно и телесно уморити ученике, него им још и сувигае мало слободна времена оставља за савлађивање свега онога што се за толике часове спремити мора домаћим учењем. Ову неприлику пооштрава и та околност, што је велика већина наших ученика сиротна стања, те и оно мало слободна времена, место на учење, мора трошити на послуживање или иа кондидије. Признати се мора, по мом уверењу, да се ова преоптерећеност часовима не би могла отклонити смањивањем часова за поједине предмете, или избадивањем неких предмета из гимназиске наставе, јер заиста ни једном предмету није одређен излишан број часова, нити је пак икоји предмет од оних који се сада уче, непотребан. Па и ако има који предмет, који би се можда могао изоставити из садашњега наставнога плана, то би могло бити само тако, да се другим још кориснијим замени. Кад су дакле и овај број предмета и овај бро.ј часова сваком од тих предмета заисга потребни, а учениди су заиста преоптерећени, онда је једини лек овоме злу, размаћи гимназиско учење на више времена, т. ј. завесги што пре И VIII разред. Оиротном стању већине наших ученика, што сам већ узгред споменуо као узрок недовољном уснеху, јер их приморава да се у слободном времену брину о опстанку, а не о школи, придружује се скоро увек и никакав надзор ни од чије стране над таким ученицима. У неискусним и најопаснијим годинама младости остављени су сами да се постарају и о насушном хлебу и о темељу за бољу будућност. Може ли икога зачудити што велики број тих сиротних ученика у тако жалосним приликама не долази до жељена успеха у школи, него оде каквом странпутицом ? Тим сиротним ученицима, који су већином без икаква надзора, треба још додати и повелики број оних, који нису сиротна стања, али су ипак без довољна надзора. Из свега овога следује, да о врло великом броју наших ученика слабо се ко озбиљно сгара ван школе. Школа иак ма колико се упињала не може увек свуда и у свему заменити домаћег надзорника и васпитача. Шта више, обично бива да

I и оно што школа сагради, улица, каване и рђава друштва разграђују. Мислим да је већ ово неколико главних узрока довољно., па да се објасни неповољна размера између броја уписаних ученика и оних, који су у овој шк. години свој разред доучили, чак је довољно' мислим, па да ее увиди, како није ни могло бити другчије. 0 тога нећу ни спомињати многе друге мање узроке, који су такође на општи успех рђаво утицали, јер би заиста за школу изванредно много учињено било, кад би се за сада они главни што брже и што коренитије отклонили. Једино ћу од тих мањих узрока споменути велику неподесност зграде, у којој је смештена београдска гимпазија, и нримање ученика по наредби министарства после рока законом прописана за упис у гимназију. |Извесно би се опазио бољитак и у успеху и у реду и дисциплини, кад би се што нре подигла зграда, која би потпуно одговарала свима захтевима и потребама овако великог завода, и кад би се једном престало примати ученике чак и у Октобру месецу, кад су већ предавања, толико измакла, да ти задодњени ученици тешко могу стићи своје другове. Да нређем сада на навођење узрока, који мислим да су крави многом ученичком изостајању од школских часова. Први је узрок онај, што сам већ напоменуо као један од узрока недовољном успеху, а то је: врло слаб или никакав надзор над већином ученика. Еад је детињској увиђавности остављено, да ли ће уредно или неуредно походити школске часове, онда није никакво чудо, што многи често пута изостану без довољна узрока, који би их ногао оправдати. На изостајање пак храбри ученике велика лакоћа, да до1)у до таких иисмених извињења својих изоетанака, која школска класт не може одбацити. Аекарску сведоџбу, на пример, школска вла-т мора примити кло довољно извињ -ње ученичких изоетанака. Међу тим десило се, да су лекарском сведоцбом правдали своје изостанке и таки ученици, о којима је школека власт извесно знала, да за оно време ниеу боловали.