Prosvetni glasnik

80

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

новед о невој ствари из јеванђеља, па узме одатле те наводи поједине заповеети и чита из књиге, онда за такав посао потребује још мање духовне снаге; јер он има само да мадо обради оно чега се већ сећа. Ово је управо трећи облик духовног рада, за који потребује најмање духовне снаге, па с тога се овакав рад може вршити и са најмање мождане снаге. Конструктивни је рад и онда могуће вршити, кад је потпуна неспособност за усвајање нових утисака. И у оном стању, кад и најмање одступање од навикнуте рутине већ премаша нашу духовну снагу, могуће је од речи до речи нешто репродуцирати, што је раније научено. Има још једна друга врета духовног рада, који такође можемо вршити и онда, кад је духовна свежина за примање нових утисака пресгала, а то је, што се и у таквом стању духовне снаге могу запазити и приметити главне сгвари при читању или проматрању нечега. Истина и за ово је потребно обратити пажњу у извесном правцу, које не може бити, ако је живчана снага са свим слаба, али то се ипак може чинити и при врло незнатној снази мозга. Кад ученик или научар већ више не може да памти нова оакта која му долазе приликом читања, посматрања или размишљавања, опет је он у етању да та Факта припази и прибележи. С тога је могуће изучавати извеену грану науке помоћу таквих прибележака и у оном времену, кад ее на памћење не може ослонити. И за душевна узбуђења (само кад ниеу жеетока и претерана) потребна је најмања мера духовног напрезања, па иста могу потрајати и онда кад смо потпуно неспоеобни за сваки виши духовни рад, а нарочито за онај најтежи од свију осталих — за примање нових знања или вештина. Наравно и овде има разлике; али тек у опште кад човек осећа да кога воли или мрзи, или кад коме заповеда или осећа поштовање према коме, за то му не треба бог зна каке нервне енаге, премда је и то немогуће, кад у нервној снази наетупи право мртвило и малаксалост. После овога порећења можемо пресудити, које је доба године и доба дана најповољније за прибирање знања (за учење), и које су прилике за то подесне. Може се узети, да је енергија целога организма највећа из јутра и да пред вече опада; према томе је јутро

најзгодније време за рад. За прва два-три часа после доручка, свакојако је највећа снага. После тога времена треба да дође одмор од 1 до 2 сахата и ручак (са телееним вежбањем, ако је рад такав да се мора много седети) и то ће дати снази новога полета, али ипак сада енага неће бити толика, колика је из јутра била, сем можда, у младим годинама. Кад после тога опет снага попусти, онда треба да дође одмор, после кога се опет може предузети рад; али сада рад већ неће бити онако обилат као из јутра и после ручка. У овом последњем стадијуму не треба почињати никакав тежи рад, за који је потребно много наирезања, и у опште не сме се много захтевати од плаетицитета што се још находи, и ако се конструктивни радови могу још вршити, а и тако они послови којима ее човек обично занима. Овакав ток снаге преко дана може се изузетним околностима и нрекинути, ади то еамо још потврђује оно правило. Кад проведемо јутро у залудници и беспосличењу, онда ћемо, наравно, пред вече бити саразмерно свежији за рад, али и највећи труд у то време не може надокнадити оно што се из јутра изгубило. Нервна снага оаада иостуано с иролажењем дана, па ма кодико се напрезади. 0 друге стране ми можемо у свако доба подстаћи нервну снагу на рад, не обзирући се ни на доба дана ни на остале околности, сталним вежбањем или надражајима који терају крв у мозак, али тиме се растурује и руши свака здрава радња у организму. Обично је н^рвна система најснажнија у хладно доба године; највише се поела посвршава зими. Отудије су у лето махом непродуктивне. Као што смо прегледали и оценили целокупну нервну снагу и њено еуделовање у радовима мозга, тако бисмо могли сада прегледати: како се пластичка снага мења у разно доба узраста човековог; али за ово би требало и друге неке околности узети у обзир, па за то се у ово питање нећемо ни упуштати. Неке појединости у економији пластичке снаге имају и Физичку и духовну етрану евоју. Ту би било говора о прибраносги и лабавости пажње, о одмору и промени за време наставе, о умеравању живчаних покрета и о другим стварима. Ове ово треба да дође тамо где се говори о Функцији пам-