Prosvetni glasnik

ДА ЛИ II НА ДРУГИМ IIЛАНЕТАМА 1ША СВЕТА

земљине не даваху услова за жнвот организмима, који данас жнве на земљн, развијао се живот, који је одговарао приликама, које су земљом владале у тим првим њеним епохама. Погледајмо како се, од колевке земаљскога света па до појаве последњега најсавршенијега бића земаљског, јављају безбројне Феле биљне и животињске услед непрестаног промењивања земне површине и њене атмосФере; Феле се појављују, развијају се и ишчезавају у вековним периодама и своје место уступају другим, новим Фелама, које продужују тај продес — па ћемо видети да образовању бића нема краја и сазнати неизмерну моћ плодности коју има сваки атом материје. Ово нас учвршћује у закључку да живот није ништа друго до, ако се могу тако изразити, један хемијско-механички ироцес. Јер као што је особина материје да даје од себе звук кад јој се најмањи делићи доведу у трептање; као што је особина материје да Даје тоилоту кад се њеним делићима даде довољна количина живе силе, да довољно брзо трепте; као што је особина материје, да отпушта светлост кад јој се делићима ирида још већа жива сила, да довољном брзином трепте и као што се при појави електрицитета и магнетизма делићи материје на особит начин грунирају, комбинишу — исто тако у материји ће се породити живот, чим се она у повољно стање постави, чим се њени делићи на особит начии, који је само органском бићу својствен, комбинишу. И као год што звук, тонлоту, светлост, електрицитет и магнетизам изазивају разне силе, тако исто и живот изазивају разне силе. Сва је разлика у томе што код звука, тоилоте, светлости, електрицитета н магнетизма комбинације сила, које их проузрокују, простије су а комбинације сила, које порађају живот у материји, замршеније су. Ето с тога је могућно да се живот јави на материји чим се само силе спољне и унутарње тако комбинишу, па макар та материја била на Меркуру, на Нептуну, на Јупитеру или ма где.

271 Живот је, можемо казати, латентан у материји, н појавиће се чим се материја нађе у ириликама повољним за појаву живота. Но за потврду нашег одговора на ностављено иитање не морамо узимати у иомоћ историјско изучавање развитка организама на нашој земљи од њеног иочетка па до данас. Обазримо се око нас и разгледајмо земљу у њеном данашњем стању, па ћемо из свакодневних Факата, који се збивају око нас, добити изобила сличних доказа и потврда за све оно што сам навео. Тих доказа имамо изобила у данашњим операцијама природе. Разноврсност земских производа показује нам каква разноликост мора иостојати на световима. Тако на нашој земљи имаде животиња које искључиво у води живе, и услови њиног бића никако се не слажу са условима живота осталих земских бића. АмФибије и змије живе у атмосФери која је убитачна за човека и друге вшпе животиње: у њој би обе угинуле. Кондори и орлови обитавају у високим регијонима ваздуха и на високим и снежним планинама, управљајући свој поглед на сунце. Извесне Феле риба живе ближе иовршине воде и уживају светлост, код других се орган вида атроФирао у густој помрчини океанских дубина, где влада вечита тама и мрак црњи но и најцрња ноћ на површини зе.мље. Неке инФузорије не знају ни за хладноћу. Исте Феле, које живе у Кини и Јапану, нађене су и у балтискоме мору; дијатомацее, које живе у топлим изворима у Канади, јављају се и у поларним регијонима; оне што живе на површини мора нађене су и у дубини од 1800 сгопа, где је притисак 60 атмосФера. Такву нам разноликост у живим бићима иоказује наша земља. Флора и Фауна друкчије су у сваком другом пределу, на другој геограФској ширини, у другој клими, у другом стању атмосФерском и другим различним локалним приликама. Пошав од иолуса ка екватору, на целој земној површини, расуте су биљке и животиње, ц свака одговара пределу у коме је. Не само да се поједине Феле разликују једна од друге, већ ни две индивидуе исте Феле нису сасвим