Prosvetni glasnik

расписи министра просвете

229

6. неће се питати сви ученици из свију предмета које су учили, него из главнијих и меродавних. При том ће се ипа-к пазити да ни један ђак не остане непитан и да говори бар два пута; 7. оцене бележи председник из сваког питаног предмета сваком ученику, који се нрозове и испита, и из тих оцена после се вади општа оцена која се и забележп у уписни нротокол као иогодишња ититна оцена. Оцене се бележе арапским цифрама, и то увек само цео број а не и разломак. Општу оцену даје председник споразумно с дотичним учитељем, узимајући у обзир укупни успех дотичног ученика, показан нрвог течаја; 8. учитељ ће напред спремити нарочити снисак, у који }|в се забележити и засебне и онште оцене, али се ове неће уводити у „школски дневник" прописан расписом министровим од 8. Декембра 1883. године, ПБр. 18 058. Снискови оцена, потписани и потврђени, чувају се у архиви школској и на крају школске године подносе на увиђај школском надзорнику; 9. оцене успеха ученичког бележе се онако како је нронисано тачком 4. поменутог расписа, (ПБр. 13 058); 10. чим се у којој школи или у ком разреду или одељењу сврши погодишњи иснит, деца ће се те школе (разреда или одељења) распустити кућама, и то ће трајати дотле докле не почну предавања у другом течају, а предавања II течаја почињу непремено трећег Фебруара. Распис овај вреди и у напредак докле год се другим не залгени. Препоручујем начелништву (унрави) да овај распис обзнани учитељима и школским одборима ради ' знања и управљања. По један ексемплар ове наредбе послаће се свима школским одборима на службено знање и вршење. Школски одбори и управитељи настојаваће да се ова наредба тачно врши. Они ће се иобринути да се о држању испита благовремено известе ђачки родитељи и друга, одлична лица која су вољна да буду на испиту.

Наиослетку, школски одбор дужан је на време известити министра просвете и црквених послова У којој школи није био испит и објаснити узроке због којих испит није држан. ПБр. 14 262. 28. Декембра 1884. год., у Београду. Миниотар просвете и црквених посдова ј^т. Д. Ј1 оповић

IV Свима окружним начелништвима, управи вароши Београда и Жајданпека Услед мога предлога, г. министар војни одобрио је, да се у војнотехничком заводу у Ерагујевцу могу израђивати ђулад за гимнастичку потребу у основним школама. За основну школу потребна су ђулад од ових тежииа: 1. за децу у израсту од 6 до 8 година од 1 килограма за обе руке (дакле ио 0'5 кгр. за једну руку); 2. за децу од 8 до 10 година од Г5 килограма за обе руке (т. ј. по 0-750 килограма за једну руку); 3. за децу од 10 до 15 година од 2 килограма (т. ј. ио 1 кгр. за сваку руку); Према овоме имају се, по правилу, набављати најлакша ђулад (од 1 кгр. за обе руке) за ученике I и II разреда, она средња (од Г5 кгр. за обе руке) за ученике III и IV разреда, а она најтежа (од 2 кгр. за обе руке) за ученике У и VI разреда. По себи се разуме, да се набавка ђуладп има управљати према дечијем узрасту. Тако у оним школама где су деца I и II разреда одраслија, имају се набављати тежа ђулад, место прописаних за те разреде. Да се општине не би и сувише излагале трошковима за набавку ђулади, довољно ће бити, ако се за сва,ку школу набави онолико пари ђулади, колико износи половина броја деце која су у школи. Тако, где у једном разреду има 20 ученика, набавиће се 10 пари ђулади, где има 30 ђака набавиће се 15 пари и т. д., јер није нотребно да