Prosvetni glasnik

42

КАО НАУКА

У поносу, сујети и славољубљу. изражена су врло моћна осећања, и за н>ихову је анализу потребна врло озбиљна обрада. Сваки, који има у опште ма какву контролу над људима, моћи ће врло корисно употребити за свој иосао ова осећања. Сва осећања задовољити, значи радост произвести, као што је онет на другој страни да, се непријатност наноси ако се та осећања ма код кога иовреде. Још није споменута једна врста осећања које као извор бола и подстрекач на рад има великог значаја, а то је осећање страха и плантње. Само као реакција или олакшање, те две врсте могу служити као извор нријатних осећања. Умешиим руковањем ове пријемљивости, може се врло успешно утицати на сваки створ, који осећа; а сем тога ово је парочито згодно Средство, којим се може неразложна непријатност уклонити. Овај брз преглед различитих извора осећања, у свези са другим незнатнијим има дељ да објасни различита васнитна питања, која се баве упливом мотива, и да их стално утврди. Ми ћемо наићи у извесним тачкама на претераности, које у опште владају, а у другим опет видећемо, да се многе ствари ие одењују са оноликом пажњом, колику оне, по својој природи за васпитање заслужују. Ми ћемо се нотрудити да, на супрот томе, цео опсег осећања, која се за цељи учитељеве могу употребити, у правој важности покажемо. Осе^ање страха. Шта се под страхом и плашњом разуме, може се укратко бзначити као несноспо, тешко и једно духовно стање, којим се радљивост сакати, а нредставе, које с њом ма у ком односу стоје, сувише раснаљују. Страх је прираштај про-

стоме болу, — бол од досуђене казне. Он се буди предосећањем, изгледом на неко зло, нарочито ако је то зло позамашније, а још више ако је неизвесно. У колико се ово тиче васпитања, страх је споредна околност т. ј. казна се не досуђује само рад тога да се ученик уплаши и страхује. Ми можемо мотивом зла иотребан утицај извршити, а оиет да не изазовемо страховање, на пример, кад је зло лакше, блаже и са свим тачно одређепо. Еакво мало шшавање, које неће имати озбиљних последица, или умерена доза онтерећености — све то може бити корисно и унливисати на уздржавање, а да се при томе не дође до дрхтања од страха. Међу тим тежа казна, која је само у изгледу, изазива страх, и што год је казна неодређенија и непознатнија оној личности којој је досуђена, у толико се и већи страх нроизводи. За више морално васпитање од највећег је значаја како се и у колико употребљава страх. Непријатности, које су са ирименом и употребом страха везане, тако су велике, да се оне морају сматрати као носледње средство. Страх убија енергију и расејава мисли, и с тога штетно утиче на даљи духовни развитак. Еао најсигурнија последица од страха, то је слабљење у раду, или другим речима: страхом се снага концентригае на поједине тачке те тако се раслабљавају сви делови организма. Ео страхом и плашњом унливише, умири, истина немирне али тиме не ностиже да му енергички служе. Од свију дисциплинарних средстава и метода, најгора је примена и употреба сујеверних, духовних и других страшила. Употреба сујеверица као средства за заплашавање, једва да се може игде о-