Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ О 11РОСВЕТИ И ШКОЛЛМЛ

6 3

Милана Недељковићв, суплента Велике Школе и Петра Манојловића, секретара мшшстарства ■Ј'Инанције. Комисији стављено је у задатак да свестрано проучи питање о оспивању штација за метеоролошка носматрања у Краљевини Србији, и да састави потпун план за оснивање те установе.#

Губитак ШКОЛИН. — На Богојављење 6. ов. I ес. у 11 п по часова ноћу умр'о је наираспо од канље у срцу Карло Кер, директор учитељске школе у Ерфурту. »Рзд у школи", дело које је и учитељима у Србији од неколико година путоказ у школскоме раду, рађено (( по Карлу Керу," учинило је покојнога Карла Кера драгим познаником многоме трудбенику на пољу просвете и школе у Краљевини Србији. II у великоме свету просвете и рада школског Карло Кер био је један од иајпознатијих трудбеиика на унапређењу рада школскога у наше доба. За труде своје на томе пољу он је још у младим годинама одликован ордепом Црвенога Орла. Године 1 878. краљ пруски учинио га је витезом Орла, ордена краљевске породице хохеицолернске. Херцег саксонски одликовао га је витешким крстом, орденом породице Ернестинске. И владалац српски одликовао га је 16. Јуна 1 878. орденом Таковскога Крстл III реда. Упиверситет јенски дао му је титулу доктора философије. У прошастој години добио је и титулу школскога саветника. Карло Кер родио се у Априлу 1 830. годипе у Голдбаху једном селу близу Готе. Родитељи су му били сиромашни. Год. 1836. почео се школовати. Год. 1 846. ступио је у учитељску школу у Готи. Пошто је одлично положио испит, постане године 1850. привремени учитељ у грађанској школи у Готи. Од год. 1 85 2. био је учитељ у Рули, одакле је предузимао многа путовања у цели педагошкој, што је много утицало на даљи његов рад. После неколико година избран је за учитеља занатлијске школе, коју је готска влада основала у Рули. Год. 1 859. буде позван за директора грађанско-занатлнјске школе у Валтерсхаузену. Четири годипе потом буде он од министарства постављен за инспектора учитељске школе у Готи, а год. 1871. постао је директор те школе. Год. 1 873. пређе Карло Кер у службу пруску и буде постављеп за днректора учитељске школе у Халберштату. Прошасте годпне постављен је за директора учитељске школе У Ерфурту. Његов књижевни рад врло је обилат. Он је писао педагошке расправе у многнм педагошким листовима. Он је издао много књига за употребу у школама, за учитеље и ђаке, и за опште образовање. Од тих мпогих дела да се помепу њих иеколико важнијих као што су : 1. ТћеогеМбсћ-ргак1лвсће АгшеЈвип^ гиг Већапс11ип§ (Јеи1бсћег 1.евебШсће" (теоријско-практично упутство за читањс читаначких чланака). 2. , ,Ма1епаНеп улхг Нећип^ 1т типсШсћеп ипс1 зсћгИШсћеп СгеДапкеиаивс1гиске" (грађа за веџбање у усменом и писменом

исказивању мисли). — 3. ,,6геоше4п8сће Еесћепаи^аћеп Гиг <Ие ОћегИабзе <1ег Уо1кббсћи1е, 1иг Сге\уегћебсћи1еп, боте Љ јип§е б^гећзате Г,еи1е ићегћаирР' (геометријски рачупски задаци за впшс 'разреде осповних школа, за занатлпјске школе, као и нарочито за омладину у опште). 4. ,,РгакИасће Сгеоте(;г1е №г Уо1кб- ипД §е\уегћПсће Гог1ћП(1и11Цб8с1т1еп" (практична геометрија за основне и занатлијске продужие школе). 5. ,ДНе МеЉосНк Лез бргасћПсћеп Е1етеп1агии1;е1т1с111;8'' (методика основие наставе из језика). 6- ,,1Ме РгаХ1б с1ег Уо1кзбсћи1е" (Рад у школи; — преведено на језике: енглески, руски, холандски, шведски, мацарски, српски и јерменски). 7. ,,Еезећисћ 1иг с1еи1;8сће ЕећгегћПДипдзапб^аИеп' , четири свеске (читанка за немачке учитељске школе). 8. ,,СгебсМсМе (1ег МеЉосИк <1еб (1еи1;зћеп Уо1кббсћи1"ип (;егг1сћ1б", четири свеске (историја методике оаставе у немачким основнпм школама). 9. ,,Вег Апзсћаиип8бип1;егг1сћ1; Јиг Наиб ипс18сћи1е" (очинледна настава у кући и школи — на основу басана) и тако даље. Што се тиче ФилосоФскога обризовања Керовога и његовога живота према поједииим школама у Немачкој, он сам каже овако : (( Ја сам читао скоро све велике ФилосоФе и педагоге, и много сам им захвалан, али се не могу изјаснити ни за једнога, да њему искључно припадам. За мене су и Лутер и Амос Коменијус, Франке, Русо, Песталоције, Сајлер, Рохив, Салцман, Фребел и Хербарт педагози, који су сви са своје стране доприносили по нешто једној великој згради, и сви заслужују да се поштују." Толико дакле што се тиче теоријске стране. Али је главиа пажња Керова нагињала, као што се и из његових радова види, иа ирактичну страпу. Он је кај већи практичар иедагог у Пемачкој, ако се смемо тако изразити. За то је међу учитељима у Немачкој, заједпо с Дитесом, иајпозпатијп од свих немачких сувремених радиика па књижевном пољу школскоме. Последње му је и најогромније дело, којо је крунисало цео његов рад: (( Историја методичке паставе у Пемачкој," у четири грдно велике свеске. Његове личне особине бнле су таке да га је сваки који је с н.им посла -имао, могао одмах заволети. Љубазан у понашању и према својим друГовима и према својим учепицима и нредусретЛ )ИВ н услужан странцима, који су му из свију крајева света долазили да виде уређења школа којима је он управљао, он је за часак задобијао срца свију који су у њега савета и обавештења тражили и свакч се растајао од њега задовољан и обогаћеп тачннм познавањем онога шго је желео да види и сазна. Ово нарочито имамо да констатујемо за све оне српске младиће (из Србије и Аустро-Угарске) који су дуже или краће време пробављали од год. 1 86 8. па све до послсдњег дана живота овог неуморног радника школског у школама учитељским, којима је он управљао. Губитак који је задесио Немачку смрћу Карла Кера, доиста је губитак свију образованих народа