Prosvetni glasnik

130

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ 11Р0СВЕТГ1ОГ СЛВВТЛ

То су моје примедбе на поменути рукопис. Погато су све те примедбе таке природе да бн се према њима — ако се усвоје рукнис могао лако иреиначити, то сам мишљења да се оно дело може одмах примити за шкодску кљигу, оставив г. нисцу да га он сам — према учињеним нримедбама и по свом нахођењу — измени и дотера. На послетку што се тиче награде, ја мислим да ово дело ваља наградити онако истс као и Дристове приче и беседе" и ..Приче из црквене историје", јер овај је рад исто онако тежак и дедо је исто онако добро израђено као и оне две књиге. 20. Новембра 1884. године, у Београду. ЈЗОЈ. јзАКИЋ проФосор. Гдавни Прлсветни Савет оддучио је: да нисац истог састава нреправи свој састав ио нримедбама г. Дучића. Од примедаба г. Бакића да усвоји које нађе за добро, али да дело не скраћује. Односно награде Савет је мишљења да се иисцу нлатп по 120 динара од штампанога табака. За реФерате Савет одређује г. Дучићу 70 а г. Бакићу 40 динара. VI Г. //. НикетиК реФеровао је о молби и сведоџбама учитеља Јосифа МарковиКа. Одлучено је: да он без прописаног законом испита не може се поставити за сталног учитеља, али с обзиром на то да је он учитељствовао и пре него што је код нас ступио у службу, може му се допустити да одмах иолаже тај испит, п то је једини начин, којим му се стање може побољшати. VII Г. Свет. ВуловиИ нрочитао је свој и г. Ј. Ми »драговиКа реФерат о књигама које је министарству понудио књижар Л. Пурић. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Потписаш! прегледали смо све књнге, које нам је нослао Главни Иросветпи Савет на

нреглед, по спиеку нриложеноме под 'Икоји је, заједно с књигама, послала министарству књижара А. Нурића из Београда. Од свих седамдссет и девет комада , које је поменута књижара понудила министарству и међу којима има књига најразноврсније садржине, ми смо пробрали и сложили смо се у томе, да препоручимо министарству ове: 1. Књиге Љ. ПенадовиКа. - Ненадовић је у нас најбољи путонисац, чија се дела могу мерити с првим делима ове врсте у ма којој страној књижевности. И оно што се у њима казује и оно како Ненадовић прича и занимљиво је и лено. Садржина им је нуна поуке и зпанствене и моралне, а облик лак, пријатан и занимљив. По томе имају оне две стране за препоруку: прво је инструктивна садржина њина и лепота облика, а друго слатка намама на читање и увођење омладнне у литературу. А од колике је вредности оно прво, од толике је исто у данашње доба и оно друго за гајење и стварање наше читалачке публике и ширење књиге у народ. С тога их и ми препоручујемо међу првима, и мислимо да би најзгодније могле поднети као поклон за више разреде гимназија, реалака и више женске школе, богословије и учитељске школе. 2. ЈВука С. ВрчевиИа, Три главне народне светковине. —И.Вук једовољно нознат као ваљан скунљач наших народпих умотворииа, и ово му дело заслужује доста пажње. Оно пам износи Божић, Ерсно име и свадбу како се прослављају у српскоме народу, а већином у Боки Которској, Црној Гори и Ерцеговини. По томе и оно је за нознавање нашега народнога живота изврсно, и преноручили бисмо га за више разреде гимназије, богословије и учитељске школе. 3. Јов. Абота, Мати међу децом евојом. — Л.ено Философско-морално цртање материиске улоге око деце своје у васпитању домаћем. Препоручујемо га за поклањање ученицама више женске школе и ученицима учитељских школа и богословије. 4. II. //. ј Његуша, Горски вијенац. — II ознато је да је ово пајизврсније' дело наше уметничке нојезије, које може поднети за све школе и свако доба нашега узраста. По нашем мишљењу не треба да буде године школске,