Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛОКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОДАМА

са врстама речи. Као јасна потврда за ово служи та околиост, што иа многим местима ученици четвртог разреда сматрају речи, које казују имена, и ствари, којима оне казују имена као нешто истоветно. Међу тимјошу ирвом разреду, кад се чине иретходна вежбања, а нарочито кад се предају стварне именице, деци се може јасно преставити раздика између нојма речи и појма ствари. Далеко би ме одвело, да овде издажем метод, којим би се наставници користили нри предавању врста речи, а у питању је то, да ли је томе овде место. С тога ћу се ограничити на неколико важнијих примедаба, које су од новећег значаја. Морам озбиљно приметити, да ми је чудо да приличном броју школа ученици најстаријег разреда мешају так стварне имеиице ме ђу друге врсте речи. Бар је то лако изучити и деци показати очигледно. Деци су познате све ствари у њиховој околини, или бар већина ствари. Она треба да кажу наставнику речи које су имена тим познатим стварима. Те речи зовемо ми именицама, јср оне казују имена. При разликовању стварних именица од невидљивих добијао сам одговоре оваке; „невидљиве су именице оне, које се не могу видети ни опипати." По овој деФИницији све би именице биле невидљиве, јер се никаква реч не може „видети„ни опинати." У самој ствари невидљиве именице казују имена преставама, а преставе се одиста не могу ни видети ни опипати. Пб томе дакле невидљиве су оне именице, које казују име нечему, али оно чије оне име казују не може се видети ни онипати, већ се само у памети може преставити. Па и овако објашњење за децу је тешко, ако им се претходно не нокаже довољно примера и упоређења са стварним именицама. У најновијој граматици г. Новаковића замењен је термин: „ оигите именице" сатермином: „заједничке имепице." У округу београдском слабо се зна што о томе, јер се свуда готово чује „опште" место „заједничке" именице. Ово је истина ситница, ама ја не знам докле ћемо ми радити свнки на своју руку не пратећи и не усвајајући оно, што се у којој науци као екзахтније покаже. Па и сама деФиниција заједничких именица не мало је свуда нетачна. Тако исто стоји и са осталим врстама имепица.

Од свију врста речи најгоре стоји са заменицама. Ту се ираве ногрешке којима нема краја ни рачуна. Чак се, на много места, не знаду ни личне заменице, а за осгале ле треба нн питати. „Прилоге" зову још „наречицама", а то је опет за то, што се не ирати бар за основну школу. литература. Еад бих се упустио у ре-,ање свију погрешака, онда бих отегао далеко свој извештај. С тога имам да искажем ово своје дубоко уверење: док се год не изради добро ирактично уиутство, дакле док се не наиишу мстодска иредавања из сриског језика увек Ис са анализом иИи овако као што.данас идс. Свака друга мера биће лошија од ове.> д) Декламовање. Није ми достизало свуда времена да испитујем учепике из овог огранка сриског језика. Где ми је достајало времена или где су ми наставнаци сами понудили да се што декламује, ту сам и слушао декламације. Ваља ми приметити, да је декламовање више вештина за коју треба имати природне снособности. На првом месту ту способност мора сам наставник, па онда н његови ученици имати. Правила декламације могу се и паћи и прочитати и знати, ама је то толико исто колико знати ноте у музици, а немати гласа да се по потама пева. С тога је ваљда и дбкламовање у неким школама београдског округк ишло монотоно и више личило на глумачко ириноведање него иа декламовање. 3. Земљоиг.с. Већина паставника јако греши, што сматра „Познавање места и околине" као неку ситницу, као нешто, што је већ више мање познато, па је са ученицима другог разреда не нроучи као што би требало. Ме!,у тим изучавањем „места и околине" полаже се прави основ изучавању ГеограФије. Где ће дете научити очигледно шта је брдо, шта је планина, шта равница, шта долина, шта ли река а шта опет поток, шта је извор, шта уток, шта је на реци лева и десна обала, шта јој је опет корито, шта је шума, шта ли голет, шта је плодност а шта неплодност земљишта и т. д. ит. д., ако то све не научи у својој околини и у своме месту. Може се десити да у месту где је школа нема брда или реке, да нема равнице или шуме и т. д. али је редак случај да то све нема и у околини или да нема положаја са кога се много