Prosvetni glasnik

38

ка^актерне слике

из опште историје

ника, кога треба послати у Шпанију краљу, да он реши њихову свађу. Алмагро, који је радо нристајао на све што је добро, поверова још један пут лисици, која га је већ толико пута варала, и отпусти његова брата. Овај, у место да иде у Шпанију, дође са целом Пизаровом силом у Куцко , и на очи свих Перуанаца нападе болесног седамдесетгодишњег старца Алмагра и одржа над њим победу. Он зароби Алмагра и одведе га у Лиму , где му је осветљиви и крвожедни Пизаро одредио суд и погубио га као престунника. Шпански краљ , који је преко Алмагрових пријатеља дознао за ово срамно дело, одмах је одредио једног мудрог човека за судију да ово дело испита. Фердинанд Пизаро , који се одмах јавио двору , није могао ствар снречити великим поклоном, него је и сам задржан и но свој нрилици у тамници уир'о. 5. Нова огкрпкп Гонзало Пизаро, други брат, који је био намесник у Куито, узе 340 војника и 400 Индијанаца, који су пртљаг носили, и крсну се да открије земљу с оне стране иланине Анда. У влажним иределима била је вегетација (растиње) тако бујна, да је сметала да се напред иде. Све корак по корак морао се правити пут кров трње и дрвеће. Кад престапу шуме, онда настану блата, и тако се мењало док не насташе огромне планине. При том врло се мало налазило средстава за храну, нигде не бегае обрађене земље, свуда много отровних буба, а два месеца једно за другим падала је киша непрестано. Треблло је савладати тешкоће о којима сваки не може ни појма имати. На послетку после читаве године дана тешкога путовања дођоше ови дрски људи на једну велику реку, која се уливала у Марагшн или Лмазон. Са тешгсом муком

направигае овде једну барку. У барку је стало само педесет људи а команду над њима добио је неки Франц Орелано. Њему је заповеђено да иснита обалу ове реке и да донесе о томе извешће. Али овај, сећајући се тешког пролаза кроз шуме и блата, наговори своје другове да иду с њиме у Шпанију, и само једнога, који не хте бити неверан, избаци на земљу. Тада нреброди весело Марањон, набави од дивљака хране и стиже на острово Кубагу-у, где нађе тапанске лађе, које га узеше са друштвом његовим. Овај скитач причао је читаве басне о својим путовањима, н. пр. о некој амазонској републици, једној вароши, где су кровови са златним и сребрним плочама нокривени и др. Међу тим они што су заостали очекивали су узалуд на њега. Р1ајпосле онај гато су га избацили после ужаспих мука и страха стиже к њима. Њихова љутина и страх не може се ни замислити. Они су били нреко 200 миља од Куита удаљени. Корење, дивље бобице, но том њихови нси и коњи и на послетку бубе и кожа од њихових седала бнла им је храна. Повратак је био још страшнији него одлазак. Индијанци дођоше сви, а од Шпанаца врати се у Куито њих 80, но и ови беху голи и полумртви. Путовање је трајало две године. 6. Иизарова смрт (1547.) Пизаро је мрзио на сво прнјатеље попогубљеног Алмагра и оставио их да скапавају у сиротињи, док је своје ираве присталице обасипао добрима. Али број оних био је у Лими само толики да би и једном мање куражном тирану задавао бриге. И он сам одбијао је сваку опомену са гордим презирањем. Незадовољници се искупише дању у кући младога Алмагра, који је био леп и куражан човек, а двороуправнтељ му беше један веома разуман оФицир Жуан Хереда.