Prosvetni glasnik

280

ПРОСВЕТНИ ДОЕРОТВОРИ

мима Вуковим, или да му пошљу у верним преписима иди оригиналима ииома Вукова, ако би их било у њих или у њихових пријатеља и познаника. На ово обраћамо и ми пажњу наших читалаца, да и они, у колико могну, помогну одбору у овоме послу. Дознајемо, да се и Сриско учено друштво спрема да прослави стогодншњн спомен рођења Вукова. II кад у завичају Вукову представницп науке српске буду прослављали сгогодишњицу његову, тада ћемо јамачно имати у рукама и прве књиге скуиљепих дела његових у новом угледном државном издању. «Благо њему, те на вијек живи» ! А благо и земљи, која се овако одужује достојним синовима својим ! Ј 3 ' -

Број ученика на 9 пруских университета износи овога зимњег семестра 1 3.295 према 12.823 летњега семестра 1 885., п према 12.937 зимњег семестра 1 884/5., 1 2.548 летњег семестра 1 884., 1 2.465 зимњ. семестра 1 88 3/4. п 12.320 зимњ. сем. 1882/3. Број дакле непрестано расте, и садашњег је семестра највећи. А поједини университети стоје овако: Берлин 534 3 (према 500 6 прошастогзимњегсеместра), Хале 1 496 (1 6 3 1), Бреслава 1 384 (1 389), Бон 1070 (1080), Гетинген 1 002 (893), Грајфсвалд 8 7 5 (8 56), Кенигзберг 8 5 3 (887), Марбург 8 1 9 (708) и Кил 4 53 (38 7). Порастао је докле број ученика у Гетингену за 9, у Грнјфсвалду за 19, у Килу за 66, у Марбургу за 111, а у Берлину за 336 ; напротив је опао број у Бреслави за 5, у Бону за 10, у Кенигзбергу за 3 4 и у Хали за 13 5 студената.

Веседа франц. министра просвете у Бордоу. — Пре кратког времена отворена је нова университетска зграда у Бордоу (ВопЈеаих), гга је том приликом „Француеки министар просвете Гобле (ОгоМеЦ изговорио беседу, која је обратила

на се врло велику пажњу. Он је најпре говорио о пигању : у коликој мери треба задржати у средњим школама учење латинског н грчког језика, па се изјаснио противу оистема, који је недавно препоручио Раул Фрари (Ваои1 Ргагу) у својој књизи <( Ва ^иеаНоп с1и ЕаНп" (питање латпнског језика), о којој се много говорило у франц. штампи; а по том Фраријевом предлогу класичне језике треба са свим избацити из школских програма и замениги их учењем нових језика. Али не треба мислиги да је Гобле неумољива присталица школскога класпцизма: не, он предлаже да се лагински и грчки ограниче само на један одређен (разуме се, мањи) број гимназија, а сви остали лицеји и колежи да се претворе у реалве- гимназије, које би поред Француског језика н књпжевности брижљиво неговале модерне јевропске језике и лигературе дакле, без латинског и грчког. За тпм је министар изнео и ту мисао, да је већ крајње време, кад треба укинути досадашњи кбакалауреат" (испиг за најнижи ступањ академиских чинова), и замешгги га давањем какве сувременнје школске сведоцбе. ТТТто се тиче више наставе, министрова беседа ни мало не задовољава оне, који у овој обласги желе груповања Факултета на университегима по немачком обрасцу, јер се Гоблеова нзвођења никако не слажу с овим планом.

Кова руска експедиција за Сибир. — Докле научници другнх јевр. народа испигују Африку п Аустралију, дотле Руси имају доста широкога поља за научно испитивање Азије, како средње, тако и северие. Читалачком свету већ су познате велике услуге, које је учинио науци руски пуковник Пршеваљски својом експедицијом у средњој Азији, особито у Тпбету. Сад пак (( ц. руско географско друшгво", спрема повелику знанствену експедицију, чиј ће учесници, све млађи научници, имати задатак, да научно испитају Сибир, поглавиго с етнографског и економског гледишта. Узето је да ова експедиција пробави иет годпна.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ

Његово Величанство Краљ изволео је преко свог ађутанта г. иуковника Стевана Пантелића, ириликом доласка првог жељезннчког влака у Врању, подарити сиромашним ученицима школе прибојске 60 диаара.

Г. Јова Еуртовић, чиновннк у пензији, поклонио је 300 ДИНара (( Фонду сиромашпих ученика шабачке ниже гимназије".

Г. ПаНТа Куртовић, трговац из Шапца, поклонио је 100 динара ((Фонду сиромашних ђака шабачке ниже гимназије.

Г-ђа Сока П. Илика покдонила је за сго у проФесорској соби шабачке ниже гимназије Звлену чоху 4 метра дугачку.

Пок. Мијаило Вукашиновић, бивши механџија у Ваљеву, тестаментом својим завештао је 120 ДИНара држави српској на просветне цељи.

Г. потпуковник Јован Ванлић, дао је 2 динара да се за [вих купи школских потреба за сиромашне ђаке 1. одељења II разреда мушке теразијске школе.

Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Сими*