Prosvetni glasnik

329

Главни Просветни Савет усвајајући мишљење г. г. реФерената, одлучио је: да се „Немачка Граматика" од г. Мите Живковића не може примити оваква каква је, док се год не поправи но примедбама, које су г. г. реФеренти изнели и док се на ново пе прегледа.

РеФерентима је одређен хонорар свакоме по 60 дипара.

С тим је састанак зак.вучен.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. В.

Међу тим су се на шпанском двору саветовалп шта треба да се ради. На послетку Фплпи решп да радп отворено а заповеди, да се инквизпција опет обнови као што је нод Карлом У била. Он нареди намесниди, да тајно искугш сву војску. Али његова наредба стиже доцкан. Међу тим огорчење народа због презирања његове вере порасло је на послетку тако велпко, да је једна помамна гомила докопала оружје и отпочела да узнемирава и саме католичке цркве. Врата цркава и манастира обијалп су. олтаре су батаљивали, слике светаца ломили и ногама газили. Гомила се једнако увећавала и за неколико дана обузело је беснило рушења целу Фландрију. Свуда су цркве пустошене једнаким беснилом. Само у Антверпену, одакле је Орански морао отпутовати у Брисел, напали су помамници на Саборну цркву, изболи су чудотворну икону Св. Марије, разрушили прекрасне оргуље, растурили причешће (наФору) по земљи и погазили ногама; шта више сиђоше и у гробове и избацише на поље нолуиструлиле мртваце. Ово је истина све радио нрост народ, али ово ноказује, како су духови били тада раздражени. Маргарита беше у највећој неприлици. Већ су пконоборци долазшш и у Врисел. У првом тренутку она је хтела да бежи. Али њени саветннцп рекоше јој да остане да бн са благородсгвом могла да направп

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у) авак) повољнију погодбу. Те она тако и учини. Она обећа Гејзима све птто су тражили, а они обЛаше да ће умирити бунтовнике. До дугае овде, онде ншло је то врло тегако. Али најпосле то је све добро свршено. Нарочито су се у томе одлнковали Орански, Егмонт и Хорн тако, да су потнуно заслужпди Филипозу благодарност. Но краљ им није ве-: ровао и држао је, да су они потајно бунтовнике нотпомагали. У ствари није било тако како је краљ мислио. Он се заклео да ће их сатрти. За то им се иоказнвао пријатељ, а нарочнто Оранском. Али што је Филип био милостивији тим се више требало чувати његовог лукавства. Орански је преко својих људи знао како је код двора оцрњен. И Маргарита није добро мислила. Чим је добила тражену војску, одмах је друкчије говорила. Ја сам, рече она, дозволила, да се могу држати евангелисгичке проповеди, али евангелистичко крштење, венчање п причешће нису дозвољени. Под свакојаким изговорима заповеди она да се скупови растерају, а неки проповедници повешају. Отуда и није било чудо, што и Гејзи искунигае војске, и овде, онде дође до отвореног противљења. Орански је нотномагао ове покрете тајно, јер је видео, да се иде на то, да се потлачи његова отаџбина. Али гата је Гејзима могла номоћи сва добра воља, кад међу њима не бегае никакве организације (уређености). Маргарита заповеди својој војсци 42