Prosvetni glasnik

карактерне слике

т опште исторп.(е

5. Сви хршпћани морају се причепЉивати из путира. 6. Заповедио је, да ее не признаје етварно претварање леба и вина у само тело и крв Христову него да се то чини за успомену. Он је заповедио, да сви поданици приме његову нову науку, која је била нешто средње измођу католичке и евангелиске науке. То је било деспотско захтевање. Лутерани и католици не хтеше да мењају своју омиљену веру као какву хаљину. Хенрих заповеди да се на свима меетима подигну спалишта и еви који су оетали верни старој вери енаљивани су. По том конфискова (узе за државу) добра свију мањих манастира у земљи (315 на броју), а кад богати нриходи од њих почеше улазити у његову благајну, онда дође ред и на веће манастире и архимандритије, са њиховим неизмереним богатствима. Али добпвене новце Хенрих је расипао на најбесмисленији начин. И. пређе су при куиљењу опште порезе духовници иајвише давали. Сад кад су добра била проћерда- 1 на, отпала је и пореза и Еарло V са правом је рекао: „Еиглескп краљ убио је својом сопствеиом руком кокош, која је носила златна јаја". На такав страшан напад на права цркве пана није ћутао. Он је анатемисао Хенриха и дозволио је да његову земљу узме сваки који год хоће. Али сила папина била је већ тада знатно опала, а сила владалачка постала је моћнија. •2. Јованка Грај и Жарија По својој злоћудој нарави Хенрих VIII погубио је Ану Булен, што је мислио да му је неверна. Ва тим је се једно за другим женио још четири пута. Једна му је од тих жена умрла, другу је (Ану Елеве) послао у Немачку, једну је опет због истинског неверства погубио и само га ј е последња надживела. Кад је умр'о Хенрих VIII његов једини син Едувард VI имао је тек девет година. Вбог тога предузе намесничку владу његов ујак

гра® ХерФорт, иод именом „протектор" (заштитник) Енглееке. Под његовом управом знатно је раширена ре®ормација на, блажи п мудрији начин помоћу енископа Томе Кранвера. Протестанти су сад подизали смело главу, али су се у себп плашили, да ће ово трајати кратко време. Младп краљ био је тако слаб, да су се плашили да на скоро не умре. Његова еестра Марија била је ватрена католичкиња и она је, као кћи из првог брака (са Катарином Арагонском) морала наеледити престо. Енглезп су волели Хенрихову кћер из другог брака (еа Аном Булен), протестанткињу Јелисавету, да признаду за краљицу. Али ако би обишли Марију, онда не би могли признати ни Јелисавету. Ово је помогло Лорд.г.умберланду, једном силном и богатом херцегу у Епглеској, да свој властољубиви план оствари и да краљевску круну пренеее на своју породицу. Свога сина Гилфорда Дидлеја оженао је Јованком Грај унуком Хенриха VIII. Кад је Едувард лежао на самртној постељи, он је успео код њега да искључи од владе своју сестру Марију и да престо осигура Јованци Грај. Чим је краљ умр'о заповедио је он да се дворац опколи стражом, како народ не би могао ире сазнати о његовој смрти, док он не оствари своје намере. Он је већ са разним обећањима био задобио најодличније племиће на своју страну и Јованка Грај буде изабрана за краљицу. Она је имала тек шеснаест година и одликовала се својим поштељем и понашањем, као и својим одличним образовањем. Она није ништа знала о плановима и злим намерама Нордхумберландовим. Сад кад јој је отац, са свекром, саопштио најважније намере она занеми од страха и кад је себи дошла, рече присутнима: „Сестри Едувардовој прииада престо, а не мени. Не гледећи на моју младост, ја еам доста стара, да нознам промену среће, а у Катарини Арагонској и Апи Булен ја имам примере, који ме оиомињу да се чувам.