Prosvetni glasnik

47

Д У X НАСТАВЕ

И ВЛСПИТАЊА

369

стари ,увод" као обичио, што се свуда без вега не може. После „увода" додази деФиниција о свету и домовини овако: „Све што се очнма стварно видети и ирегледати може и умом кредставитн и замислити може као погледати на околину која обкружава, замислити с оне стране глобуса како се Америка находи итд. све то снада у познавање света...« II тако иде даље и говори се о свему на свету, само не о своме завичају, о своме месту у коме живи. Говори се о Дунаву и Савп, а не знају се извори ни имена речица и потока, који му кроз село и поред њега теку. — Оваких примера има тушта и тма божија у половини школа, које сам ирегледао, и то пз свих наставних предмета..." Ето то веле извештаји. Ми смо се дакле нреварили у очекивању. Очекивали смо по природи самога овога нредмета млого бољи и већи успех. Нанротив, сада видимо, да је у овоме предмету бнла већа збрка и шенртљање, но н у једном другом. Видимо, не само крајњу неједнакост, него све друго увучено у овај иредмет, само не оно што је његова главна задаћа, и што би он имао да обухвати, теда да основне појмове географске. Главна је ствар испуштена, а у школу је увучено нешго, што би се пре могло назвати некаки неписани и произвољни земљонис, него право познавање домовине, а још мање околппе и места. Врло је важно н запимљиво, да се заиитамо: зашто је ово овако? Зашто смо се ми преварили у очекпвању? Зашто најочигледнијп и најзанимљивији, и, као што имадосмо разлога да се нонадамо и да рекнемо, најмилији предмет деци, где не треба никаких вештачких „учила," мапа, глобова, н т. д. да се предаје готово најсметеније и најсакатије? — Без сумње ми нећемо бранити ни саму ручпу књигу, која је имала да упути учитеље у овоме предмету, и коју помпње изасланик ииротски; алп овај нам Факат може млого внше нешто казати. Он нам врло лепо казује, како су наши наставници сами нроизвод старе механичке школе, па им сада сваки механизам у школи иде лакше од ма каке реалне наставе. Управо сваки захтев, где има нешто стварније и очигледније да се предаје, код њих наседа, јер је н самима њнма то сасвим ново и непозпато.

Опај, који би пзучио библију једном наиамет, без разумевања као обпчно, томе би врло тешко н унраво чудно бпло, да он сада то тумачи и да га предаје с разумевањем. А ако још ништа друго у главноме није ни учио до то, онда још мање вероватности има, да ће он бити способан, да објашњује ствари и нојаве и себп п другима. Шта више, узмите дете, које је научило сасвим механички каку молитву, н.пр. „Оче наш* илн „Богородице дјево," па му ви то сад објашњујеге шта то значн, да вас разуме, оно ће вам се не само чудити, него с нестрпљењем гледати да вас се отресе. Њему је то непријатно. Њему је то тешко. Оно је онако навикло, и њему је оно сада лако. То ваше тумачење њему пада тешко. Свако разумевање њему пада сада мучније, но пре механнзма. Сељаку и бистроме детету маломе млого ћете пре објаснити каку нриродну иојаву, но какоме затуцаноме богослову. Зашто? — За то, што овај у глави својој има нешто што му смеће, а онн немају. « Тако нам је овај предмет одпсга млого внше казао, но што смо очекивали. Казао нам је не само кики је уснех у његовој настави био, него н зашто је таки. А ова ће нам чинилпца објаснити још боље п пређашње нредмете и уснех њихов, н уводи иас у исто време у објашњење онога, што тек до сад имамо да видимо. Сума свега из предавања ова два предмета геограФска јесте дакле: из књпге, на изуст, свашта, ништа, механички. Ириродне науке И ако човек почиње своје образовање с носматрањем нрироде, опет се нриродпе науке у развићу човечанском јављају тек после теолошког и метафизичког правца. Још су Физика и Астрономија нонајсрећније бнле. Оне су започеле философију ; оне су се и иродужиле, кад јаче кад слабије, све до данас. Но јестаственица је била лоше среће. Она се заночела простим онисивавем природних аредмета, и у том се облику продужила све до најновијега доба. Појаве нли мене на тим предметима, живот њин и узроке његове она је ночела да испитује тек у данашњем веку.