Prosvetni glasnik
700
белешкк о просветп и школама и просветни добротвори
говарамо с Коменским. Цицероном, Аристо- Настава дакле ваља да саонштава садртелом, Христом У њима је део душевии жину своју и да навикава или вежба омладину живот свих векова. Отуда је оно шго народ да је иско,зује и усмено и писмено. И тек наш вели: в ко зпа књигу, има двоје очи..." јо тада нотиуна настава (Наставиће се)
БЕЛВШКЕ 0 ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА
Број 1,ака на свнма немачким свеучилиштима. — По најновијим статистичким подацима број уписаних ђака у ових 2 0 немачких университета износи 280? 1, и то :
1
У
Берлину
4 4 34
11
«
Хајделбергу 1036
2
«
Аајпцигу
3060
12
«
Грајфсвалду 1016
3
«
Минхену
3035
1 3
Марбургу 939
4
«
Ха ли
1518
1 4
«
Ерлангсну 90 9
5
«
Бреслави
142 5
15
«
Кенигсбергу 871
6
«
Тибингену
1403
16
«
Страсбургу 8 56
7
«
Вирцбургу
1 369
1 7
«
Јени 6 50
8
«
Фрајбургу
1319
•18
«
Килу 5 42
9
Бону
1293
19
«
Гисену 513
10
«
Гетингену
1076
20
«
Ростоку 313
Број студената
иорастао
је
знатно иарочито
ових последњих 5 — 6 година. Тако у лето 1880 год. било је свега 20988 ђака на свима свеучилиштима немачким, а данас их има 28021. Нарочито богословски п медицински Факултегн знатно напредују. Тако ]е преко лега 1 8 80 године било протестантских богослова 2315, а 1 886 год. њихов је број порастао на 4 68 3 ; римокатоличких богослова било је 638 у 1 880 год., а 1197 у 1886 год. Слушалаца медицине било ]е 18 80 год. 4018, а сад их има 8308. Правника је број опао, и го : од 52 01 у 1880 год. на4914. философски Факултет порастао је за 103 слушаоца, јер је 1 8 80 г. имао 8816 ђака, а сад их има 8919.
Свеучилижта у Шведској. — покрај два стара университета у Упсали п Луиду подижу се сада још два: 1 у Гогенбургу и 1 у Сток-
холму. Овај последњи већ има два Факултета : 1 математичко-природњачки и 1 философски . Да би се новим свеучијишгнма живог обезбедио и похођење унапредило, већ су за ших прибављене оддичне наставне снаге. Управа је придобила и неке доценте са стране. Тако је позвата 1 проФесорка Рускиња Коваљевска, за тим 1 Фпнац, 1 Данац и 1 Норвежац, сви као проФесори. Еурс вингој реалној настави — (ЕпзеЈгпегаепк арес1а1) у Француској подигнут је, према одлуци Француског врховног просветног савета, од 5 на 6 година; уз то је сада учење енгдеског и немачког језика уведено као обавезно п обема језицима број часова одређен и знатно већп него до сада. Научно нроучаваље Црне Горе. Црногорска је влада замолила талнјанску, да јој погаље стручњака, који би нроучно и оценпо земљиштс Црне Горе. Одазивајући се тој молби, талијанска је влада поелала на Цегиње проФесора геологије Луиџија Балдачија, једног, од најбољих геолога у Игалији, и он је већ пошао у Црну Гору. Исто тако већ се бави у Црној Гори други научник, Аитонијо Валдачи, ботаничар из Болоње, кога је талијанска влада послала. да проучи Фдору Црпе Горе. Гундулићев споменик. — Још г. 1881 образован је у Дубровнику одбор за подизање спомепика Ивану Фр. Гундулићу, бесмртном песнику дубровачко догматском. По објављиваном сииску види се да је од почетка до сада сакупљено 2866 Фор. и 50 новч. (на 6000 дииара).
ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ
Да се поклоне ученицима иротских школа дали су: г. Иван Дамњановик, директор 10 «3агоркип.а", 15 (( Ђурђевака», 1 0 '«Дар доброј деци"; г. Дамњан Поповик, поручик 10 оЗагоркиња"; 15 „ТЈурђеваКа 8 , 10 (| Радоиаиов дар" и 10 «Дар доброј децн" ; г. СтвВа БутрИ^, потпоручик, 10 читанака за Ш разред, 10 грамагика, 8 поз • иавања чокека за IV разред ; г. РаДИВОЈ АлвКсик, погпоручпк 2 0 «Ђурђевака" и 5 „Загоркиња»; г. Мића Љубибратић, окр. нач. 5
«Ђурђевака»; г. ЖоМИрОВИћ, иотпоручик 5., «Ђурђева.ка»; Радисав Велинковић, каФ. 5 «Ђурђевака" ; г. ЖИЛ0Ш ТоДОрОВИћ, пор. иадз. 5 «Ђурђевака»; г. Др. ЈаНКО СеНКИЈвВИћ, о „Загоркиња" ; г. Светозар Дазаревић, општ. рачунов. 4 0 динара да се набаве учила; г. Добра Стојановић 6 динара; г. Анта ЈоваНОВИЈх 12 динара да се набави «Српче* ; г. Љуба Бради!.. 4 динара да се набави «Српче».
Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије
Одговорни уреднин ЖивоЈин П. Сими-ћ