Prosvetni glasnik

780

БЕЛЕШКК О 11РОСВЕТИ И ШКОЛАМА

(3 врсте) и 4., петосложни (3 врсте), и б.) сложени стихови, а то: 1., тринаестоложни (3 врсте), 2., четрнаестосложни итд.; — II Трочлане Ј >итамскередове, који могу бити : 1., дванаестосложни (3 четворосложна чланка), 2., једанаестосложни (2 четв. сл. и 1 тросл. чланак) и 3., десетосложни (3 врсте), па вели да се из ових сложаја од 2 и 3 сложена иарма такта могу извести све врсте стихова југослов. аесшпитва. Као ресултат свога истраживања Волпер износи ово: /Гекст југословенске народне песме постаје у непосредној свезп с његовом мелодијом. У заблуди су они, који југослов. текст сматрају као бесиравилан конгломерат од слогова пли, с друге стране, као уметнички производ свесно састављен од анстрактннх, стиховних стопа. У тексту народне песме не влада нпти неман>е закона нити усиљена извештаченост: њега ствара народни језик, који се ритму мелодије врло природно и нимало непринуђено покорава. А природније чланаве текста, него што је ово на речи или групе од речи, не може се замислити " Свакојако Волперова је расправа од велике вредности за све наше Филологе, литерарне историке и уметнике-музичаре. — Чланчић Конет. Јиречека о Мехмеду Соколовићу и патријарсима Макарију и Антонију исправља мишљење Илар. Руварца у 47. Гласнику Ученог Друштва о српском патријарху Макарију, обновитељу пећске натријаршије, и доказује да је Макарије био брат поменутом Мехмеду Соколовићу, турском великом везнру, а иатријарах Антоиије сиповац (братанац) и Макарију и Мехмеду. Због особите вредности ово1а нрилошка нашој народној историји XVI

БЕЛЕШКА 0 ПРОС Штампа у Јапану. — По једном службеном извештају од Фебруара 1 885. број штампарија у царству јапанском био је 5 51, а број књижарница 3.538. Престоница Токио има 128 шгампарија и 59 1 књижарницу: Осака 6 5 штампарија и 3 56 књижарница. — Двадесет четворе новине , што излазе у Токију, штампају се у 2 ,500 .0 0 0 примерака. Понеке од ових новина, као ШсШ-пјеШ-СШтђип,

века донећемо цео чланчић на другом месту у српскон преводу. — У белешии „Ко је Гертука') у Горском Вијенцу ?" прича Јагић како Др. Ј. Кирсте, преводећи »Г. Вијенац" на немачки, помоћу неких својих пријатеља Срба наишао у Рајића и деспота Бранковића на пеко име Герлуца (тако се, веле, звао из дајаик грчкога цара Палеолога), које опет Јагић нађе у Кромеровој „Шз1;опа Ро1ошае" из XV века у облику О-еНиса (Герлука). Сад, вели Јагић, нема никакве сумње да Је Његушев Гертука и овај Герлука једно исто : песник владика је по свој прилици рђаво прочптао „Гертука" уместо „Герлука". Али Његуш то име није узео из Рајића, јер би тада написао „Герлуца": од куда дакле, и ко је тај „Герлука" ? Јамачно из каквог средњевековног храничара грчког или лагинског, који је од речи х*>(> Лог %п<; (кир Лукас) начинио именицу СШг1иса или СеНиса (Герлукај, а кир Лука је био, као што вели Јагић, по тврђењу проФесора Васиљевског: „надзорник иристанишгаи целе приморске области" (СћкПса сигае рог1из 1о1тздие ге §10П18 шагШтае 1ПУ1§Паћа1;. С!. ГеопагЛиз Сћ1епб15, Ле иг1лб Сопз^агНт. јасШга, Гошсеп Сћгоп1с. Шгслс. I, 254., Рћгап^ез р. 251., БисаЗ р. 233.; Могс11шапп, Ве1а§егип§ е<;с, р. 47.) 2 ). Р8. Овде нам је дужност поменути да се уредник „Архива за слов. Филологију" после дугога колебања одлучио, да нрими позив бечкога свеучилишта, које га је још нр. године изабрало за проФесора словенске филологије на место много заслужног, у пенсију стављеног, Фр. Миклошића. Јагић је већ отишао из Петрограда у Веч, да и овде настави свој обилати научни рад.

БЕТИ И ШК0Ј1АМА 1с1Ј1-СШтћиг1 и НосШ-СћшЉип, имају по 6.000 до 10.00 0 претплатника. Ј ) То је оно до сада још нерастумачено име у почегку «Горског Внјенца®, где владика Данило говори сам са собом, па међу осталим каже: (,Палеолог позива Мурата, да закопа Грке са Ср' бима; Своју мисли Бранковић с Гертуком, Мухамеде, то је за Гертуку\ —» 2 ) Јагићев Архнв, IX Вапс1, стр. I 50.

Издање и штампа краљевско-срлске државне штампарије

Одговорни уредник ЖивоЈин П. Симић