Prosvetni glasnik

54

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

печат државни направљон са натнисом: „Ј ирвој години , божј нм благослором , обновљене слободе, 1649". Многи од највигаег нлемства били су иогубљени , краљев стуб порушен и на нрестолу написане су речи : „Тиран је свргаио као носледњи краљ". Тако Енглеска ностаде реиублика, а нови нарламенат добп име труа н.фламенат, јер иосле укинућа горњег дома остао је труд без главе. Обудовљена краљица живела је са својом децом у Паризу, али, и ако је била кћи Хенриха IV, бегае од двора тако заборављена, да чак није по некад имала дрва да се огреје на хладним д;1нима. Њен најстарији син Карло II бавио се час у Холандији, час у Француској, сиротан и остављен без икога, но инак не губећи наду, да ће се нонети на окрвављени престо свога оца. Ирци и Шкоти беху са новом вдадом врло незадовољни. Један трезвен Шкот (маркиз Монтроз) нрви је иокугаао да дигне буну у корист Карла II али је свргаио на вегаалима. Међу тим, носле тога, јави се сам принц Карло на обалама Шкотске са седам лађа и обећа Шкотима иснунити све гато траже, ако. уз њега пристану. Тако на послетку цео народ устаде иротив Кромвела и искупи велику војску. Кромвел се крену најпре нротиву Ирчке, задоби победу за победом и претвори несрећну земљу у пустињу. За тим. предузе истребљиви рат противу Шкотске, где је новога краља тако нобедио, да је овај с муком могао побећи у Француску. Шкоти су се морали нокорити силном победиоцу и њихова земља бегае са Енглееком уједињена. Шта је сад Кромвел радио 1 Он се не хте повући у нриватан живот, већ нође утрвеном стазом наиред, да Енглеску нанрави великом и моћном, а себе неограниченим господарем државе. Најпре је морао прославити и себе и војску у једном снољага-

њем рату и показати се као врло иотребан. Пнрламенат је (1650) понудио уједиЊ'Ној Нидерландији уговор нријатељства, али су Холандези примили енглеске посланике хладно и одбпли ионуду. Ово је за Кромвела био довољан иомод, да од парламента захтева објаву рата противу њих. Почетак бегае у томе, гато се ночетком 1651 године издаде наредба, којом је свима мореиловцима наре^ >но, да у својим лађама никакав други есиан не увоз^ у енглеска нристаништа, осем такав, који би био продукат или Фабрикат њихоке соиствене земље. Ова наредба донела је енглеској трговини исто толпко користи, колико је холандској штете. Енглески морски разбојници нанадали су на оне холандске лађе, које нису поштовале ону наредбу и за кратко време отегае Холандезима око 80 лађа. Но нре него гато је Формално рат отпочет, сукобише се енглеска и холандска Флота у канаду, и тако се случајно отиочеше ненријатељства и настаде једна крвава морска битка, у којој су обе стране претрпеле подједнако велике гобитке. Сад, на радост Кромвелову, бегае рат отиочет. Борбе на мору отпочегае се са највећом жестином на свима местима. Холандези су у овој борби били иобеђени и претрпели су големе губитке. Тим се Кремвел бегае учврстио на своме месту, јер је сад био сигуран у верност својих војника. Али нарламенат хтеде да му укине вшне батаљона и тако да се ослободи од силе војне нартије. Тада Кромвел позва на скуп своје ОФицире и донесе један закључак. Оа 800 војника нохита он у Вестминетер , где су иосланици држали св |ју седницу. По што су војннци посели врата, басамаке и предсобље здања, уђе он у скупштинску салу са неколико ОФицира, седо и слугааше једно четврт сахата дебату. Тада гаану он једном ОФициру :Ј „0ад је парламенат зрео за растеривање". „Господине", — одговори овај лагано, „ја